Žena

156 ВЕНА

соло песма из опере. Каватина је проста и креће се у једном темпу. Каватина је слична Романси која,

је осећајнија од песме и понекад пикантног карактера.

есме и романсе пишу се иза поједине инструменте,

Ода (грчка реч која значи песму) је пуна полета, лирска песма. Ода се прекомпонује и више је песма за декламацију, него за певање. Верску оду зовемо химна. Но има и световних химни. Сваку химну карактерише племенита и узвишена простота.

Мотета је вишегласна црквена песмау а сареПа стилу. (А сареПа стил значи, да нема пнструменталне пратње — него је само ва певање. Садржај мотета, је ив библије.

Катталпа је песма ва певање и инструменталну пратњу; понајвише се састоји из речитатива, арија, дуета, терцета и корева. Кантата нити је чиста лирског нити чиста драмског карактера, него је као мешовина лирско-драмског стила. Има црквених и световних кантата, Црквена кантата узима садржај из светог писма, а световна кантата узима за израду световне песме иако не чисто лпрског садржаја; драмске моменте по могућству избегава, да кантата не постане као опера. У кантати највећу важност полажемо на кор. У соло песмама не изражава се тако особеност појединих певача, као што је то у опери и ораториумима. И то због тога, што треба сачувати лирски карактер кантате.

Легенда је тако музичко дело, које ако је световно најближе је романси, пуна лирских осећаја, а кад је црквена и црпе сиже из живота светаца онда је приповедачког карактера. Појмови као: „легенда“ и „балада“ уошће су неодређени и композитори их по својој вољи употребљавају.

У горе споменутим облицима где долази песма, спојена са речима, превлађује лирски и приповедачки овећај — а сад ћемо прећи на драмског карактера музичке облике. У драмске облике спада 1. речитаттив пли тритоведачка тесма. Речитатив треба, равликовати од декламације. Речитатив је одређена уметничка врста, а декламација је начин приказивања. Речитатив жртвује за љубав доброг нагласка све за-