Žena

294 НОБНА

неопажено покрај нас. Шта више, наши позвани фактори дужни су, да најозбиљније рачунају с том истином, јер ми видимо у Угарској, па и у једном делу Хрватске и Славоније жалосну истину, да наша српска одојчад и мала деца најмногобројније умиру мимо све деце других народа.

Наши су много кршили руке над тим жалосним фактом. Ако је до културе, сасвим је неоспорно, да смо ми много културнији нарочито од Русина и Румуна, па и од других народа. Ако је до економских прилика, и сувише је доказано, да смо ми у много бољим економским приликама од других народа. И поред свега тога истиче нас статистика у погледу умирања мале деце на најгорем месту мимо све друге.

Када узмемо уопште Србе, Србе у свима крајевима, не може се никако рећи, да су Срби у Угарској и Хрватској и Славонији најмање културни. Па ипак видимо, да сен. пр. Срби у Србији највише множе, да је код њих број рађања управ баснослован и да код њих саразмерно не умиру мала деца ни из близу толико, као код нас. Исто је то и код Срба других крајева.

Није ни код нас овде било тако, док смо живели у задрузи. Онда је све било осигураније, па и здравље мале деце. У задрузи је увек било жене, којој је спадало у дужност да се брине о малој деци и њиховој нези. Инокоштина је у томе силно променила. Она је бацила на жену толики сваковрсни рад, да она није у стању да врши као што треба материнску дужност и резултат је тога напослетку честа дечија смрт.

Било је већ речи о томе, да жена осим домаћих послова нигде не врши тако многе и тешке послове као код Срба у Угарској и Хрватској и Славонији. Сасвим је обично, да она н. пр. окопава кукурузе упоред с мушкима и не изостаје за њима ни са једном браздом. Али док мушки тога дана никаква друга посла нема, она је већ раније устала, посвршавала многе ситнице, идок он увече већ увелико спава, она још увек нешто шушка по кући.