Žena

НА 295

У целој Угарској ви нигде нећете наћи жену где коси, али ћете наћи Српкињу у Банату и Бачкој. И наћи ћете свуда у имућној ратарској кући пре женску послугу, само не код Србина у Угарској. Ко иоле познаје живот Срба у Угарској, па донекле и у Срему, тај зна, да жена нигде ни иблизу толико не ради, као тамо. И статистика нам казује, да мала деца нигде толико и не умиру као тамо.

Узмите Нови Сад. Ви ћете стално слушати, како ми у Новом Саду изумиремо. Ствар не стоји

баш тако, али стоји доста жалосно. У самој вароши стоји доиста жалосно. А баш је у вароши доста лечника и народ у Новом Саду употребљује много више лечника но другде. Тај је народ просечно и културнији, јер његова деца походе већма школе но другде, нарочито женска деца. У Новом Саду има народ, па и ратарски, много више прилика но другде да походи предавања, да види, научи и да чита. Па опет је умирање мале деце највеће баш у вароши у Новом Саду, а ва новосадским салашима народ много мање похађа школу, много мање чита, много мање има прилике да што види и чује, много мање употребљује лечника у болести, и тамо се наш народ множи и чува Нови Сад да не опада. А то је без сумње с тога, што се новосадски српски ратар бави баштованлуком, бостаном. Он је у томе најнапреднији у свој Угарској. Бугарски баштовани, који су поплавили сву Угарску, ни изблизу се не појављују у оној близини, где допире новосадски бостанџија. Све је то тако и све је то лепо. Само баштованлук, како га воде Новосађани, не познаје одмора, а најмање за жену. Лети и зими она има посла на њиви, на тавану, она пребира и склања робу и она је напослетку носи и продаје на пијацу. још нигде зоре, а она већ почиње да носи робу на пијацу и продаје ју, а доцне у ноћ она прибира нову и слаже је у корпу. Из пуно тих послова мушки се извлачи. До душе он то и признаје. Он хоће да надокнади то жени у храни, он хоће да је обуче, али и кад се жени он јој вели пола у шали а пола

у збиљи: Свега ћеш имати у мене, само сана не“