Žena
404 Ћ ЕНА
Светозар Ерваћанин Димитријев.
У БМИНИ-...
Приповетка.
8
на Вратише се оним истим путем. кроз оне двојне редове високих сада већ потпуно огољелих јабланова у суморно... празно дубоко и монотоно јесење.... Широким пољима струјао је мемљиви дах влаге; на голим обалама ријеке шуморише шибљике покуњених врба..., а горе далеко у котлинама и на мрким пропланцима дрхтале су танке беле брезе, повијајући се за хуком хладнога ветра......
Смрт.., хладна и нијема..., пуна студи раширила је своја тешка ледена крила... притисла поља и мочари, овила својим мемљивим дахом увехло жуто разбацано лишће у влажним јаругама поред друмова... смрт хладна и нијема одисаше свуда унаоколо..
И тада, тога суморнога вечерја кад је можда и последњи пут у години сунчева далека топла светлост огрлила високе и суве јаблане, оцртавајући на широком путу једва бледе сенке, њихова кола са два упрегнута вранца галопираше кроз нему долину, и брзо као да беже губила се у пустом пространом дворишту њиховог зимскога у пола већ руиниранога дворца...
И ту, пред богатим, али древним порталом, на коме одсеваше његов племићки грб, до ивице мермерне терасе зауставише се запенушени..., уморни коњи.
Из кола брзо искочи витак, сувоњав, хладани озбиљан Алексије племенити Марулић, тајни царски саветник и државни тужилац, прихвативши белу снежну руку своје младе жене, она брзо прихвати га под мишку и очас их нестаде у тмини каменог коридора... Коњи одмах затим кренуше и фркћући у касу изгубише се у пустој лишћем засутој алеји.. бине И тихо полако све утону у нему суморност, 508 са пуно леденог о маглу широког ЛЕ грађа...... Б