Žena

Дугачак језик.

(Приповетка написана на основу судских списа).

У вароши се догодила новост. Калдрмисали су неколико забачених улица. Сад могу онуда и кола, а пре тога није то могло бити ни по најбољем времену, јер је на том путу било читавих провалија. Ал' кад су већ главне улице асфалтовали, осветлили електриком, засадили неким азијским дрвећем и канализирали, онда је дошао ред и на неке побочне улице. Нису се баш претргли и нису их асфалтовали, нит осветлили, али су пристали, да тамо изграде калдрму од неотесана камена.

Кад се госпођа Милка лане, с јесени, возила у виноград, њен је кочијаш потерао новом калдрмисаном улицом.

— Куда ме возиш2 пита га она, када он окрете том улицом.

— Па у виноград, госпођо.

— А зашто туда 2

— Зато што је ближе.

— Па што до сад нисмо возили том улицом, кад је ближе.

—- Није се могло, јер није било калдрме. Поломиле би нам се каруце. Сад се може и овуд.

Госпођи Милки било је право. Када су прошли већ на крају оне забачене улице, окрете се слушкиња, која је седела до кочијаша и рече госпођи: — јесте ли видели оне две госпође. Сигурно ће код сека Стане.

— Код какве сека Стане2

— Зар ви не знате, госпођо, за сека Стануг Слушкиња је хтела да прича, ал није могла од колског жагора. И госпођа јој је дала знак, да се остави разговора.

Али је слушкиња у винограду била тим опширнија. Дакле сека Стана била је некада само куварица. Данас је она као неки пророк, управ пророчица. Служила је код неке спахинице у близини, где су долазила све само велика господа и велике госпође, па је тамо схватила како се у соби окрећу