Žena

ЊЕНА | 83

људе расточио сву сласт, био је код куђе према мени суров. Суров као најгори дивљак, н– сам бог вна, откуд је онај познати „учтиви човек“ покупио све оне гадне речп, којима ме је частио. Млађима је пио крв на памук.

Њему су били познати моји пдеали. Они му беху смешни. Себичан и грамвив, није никога волео. Ништа му не беше свето и ја сам уверена, да ме је узео због мојих новаца, Ја нисам лако подносила своју судбину. Ја сам га презпрала, а он ме је почео мрвити.

Више је пути вамахњивао својом недостојном

руком на мене, и што ме није ударио, то је само с тога што се озбиљно бојао да ћу извршити оно чиме вам му претила. Бојао се, да ћу га убити. Био је непамерна кукавица. ИМ бојао се још нечега. Бојао се да не дознаду моји родитељи, какав је п како самном поступа, Сурово је тражио од мене, да пред њима ћутим, А ја сам ћутала, дуго ћутала, не вато, што ми је он тако заповедао, већ да не жалостим моје најмилије. Алп се мајчином оку много што шта, није могло сакрити, ма како да је било скривено. А отац, он као да је још отпочетка све предвидео.

Једнога дана, када је хтео да превари сироту удовицу, рекла сам му, како ме је стид, да једем с њиме за једним столом. Он полете на ме, али се као увек трже. Када је пало вече, беда се све теже спушташе на моју душу. Још ми МЕ беше тешко да се обратим родитељима, п ја се обратих Богу. Сетих се оног крста од часна дрвета, извадих га из кутије држала га пред собом па столу п молила се ономе ко је толико страдао. Преп пут, да сам се молила.

Он уђе нечујно у собу пи спава све. ЗВнао је историју тога крста, показала му га је јоп: мати, дан уочи венчања. Хтела је обоје да нас охрабри.

— Шта радиш 2 питао је, Које је већ доба, треба већ да се ждере.

Погледах га презриво и рекох мирно: — Молим се ономе, којп је па овом дрвету толико страдао и патио се, он ће ме најбоље разуметп.