Žena

—___--

РА 91

треба пмати па уму: да је боље ако је ваздух у болесничким собама хладнији него топлији. У обичним случајевима довољно је 14—15 степепи Реомира, (одприлике 18 степенп Целаијуса) п ва здраве п за бо-. лесне то је најпријатнија температура. Ако је болесник гровипчав, онда треба да је температура нижа, од прилике 10—11 степени Реомира, у њој се гровничави болесници најбоље „осећају. У том случају потребно је, да се особа, која негује болеснока, топлије обуче, Али, ако је болесник малокрван пли је пначе у болести изгубио крви, онда је потребно да топлота буде неколико степени (изнад 15 степени Реомпра) више, јер ће пначе болесник осећати језу. Уметнички загрејан ваздух обично је сув, те дражи органе за дисање, стога се може препоручити, парочпито код болесника који пате од грла, плућа, да се ваздух уметничком начином овлажи, или када лонче воде на пећ метемо да се тамо полако испарава. Згодну температуру можемо у вопму одржати, ако ложимо пећ прп отвореном провору. То нас небо стати много више горива, јер се свеж зрак многао брже загрева него устајан. Што се тиче пећи велпке

је кубура. Добра пећ требала би да даје једнаку то-

плоту, да се може добро регулпсати, да не пропушта, шкодљиве гасове, и да се не мора често метати у њу гораво. Пећ од каљева даје подједнаку топлоту али ју је тешко регулисати. Г вовдене пећи можемо. лако регулпсатп, алп не греју једнако. Најбоље су оне где је обавијено грожђе с каљевима. То ву фуруне нове врсте, које данас нису више ни скупе. Има таких пећи, алп су у нас ретке. Најгоре су гвоздене пећи, п оне највише кваре ваздух, п сагоревају прашипу која се на њима ухвати. Нарочпто ако се јако загреју, или чак усијају. Ако су на гвозденим фурунама намештени капци, онда пропуштају често отровне угљене гасове, а при незгодном времену улавп дим у собу. Зато, ако у болесничкој соби нема друге овим гвоздене пећп треба битп јако пажљив и предострожан. Ово је најглавнпје о болесничкој соби, гу току даљих чланака, биће још спомена о поједпностима које овде нпсу напоменуте. Др. В. М.