Žena

5. БЛ

'Запиткивање мале деце.

Најтеже је васпитавати децу, када су најмлађа и када почну запиткивати. У томе добу и греше родитељи највише, и што онда покваре веома је тешко после поправити. Познато је, да васпитање деце не почиње тек онда, када деца почну говорити и запиткивати, него много раније. Када дете плаче да га ношамо, љуљамо, када неће на време да спава, када нас онако мало терорише, и постаје нам господар, све су то последице нашег рђавог васпитања, и док дете научи проговарати и распитивати се, донде би оно требало да је толико васпитано, да нема рђаве дечије навике, да слуша и зна реда.

Но овде о томе неће бити речи, него о оном добу када дете почне помало разговарати и запиткивати. Обично бива, да кад дете види какву ствар, почне питати: Овог Шта ово (Шта је ово) То су прва питања детета, и оно као да и не тражи друго тим питањем, но да се учи говорити. Ми смо му казали да је ово тата, ово мама, ово бата, а оно свећа, оно мица, и дете је полако схватило да свака ствар има своје име и да се друкчије зове. Па када покаже руком на оно, што му је онај пар замакло за очи, пружи руку и пита: Овог Шта ово 2 Онда дете хоће да зна како се зове та ствар. Мати му је говорила ово је тата, ово је сеја, и врло је природно кад дете после пита: Овог Доцније: Шта је овог Дете зато пита: Шта ово и шта је ово, или како зове ово, јер га је тако његова мати питала, кад је хтела да дозна, је ли мали запамтио, чему га је раније учила.

На ово прво питање је лако одговорити. Па И ту често греше родитељи, јер кад кажу детету праву реч, па дете то изврне, онда и-родитељи и сви укућани, уместо да исправљају дете, они и сами почну изговарати ону реч на детињи начин: свеа (место свећа) гава (место глава). Место да стално исправљају дете, они почињу милоште ради и сами да говоре како не треба. Тиме дете ствара неки