Žena

РАТЕ НА 8339

о Мари. Тамо је био и ожењени брат, јер му се разболело дете, па је дошао да умоли Мару, да ноћас помогне његовој жени бдити над дететом. Тамо је била и најстарија сестра, која је дошла да замоли Мару, да изглача њеном мужу везену кошуљу, јер је он позван код владике на ручак, а нико не уме тако да изглача кошуљу, као Мара.

И док су се разговарали шта се то догодило с Маром, и да није може бити болесна, тада ће најмлађа рећи: ја ћу вам казати. Она није болесна, она је заљубљена.

— Заљубљена је, заљубљена је! хорило се са свију страна.

И кад је за тим Мара ступила у собу, казали су јој, откуд у ње те промене.

Она је јако поруменила, али је после мирно рекла: И мени се чини да сам мало заљубљена. Али ће сигурно проћи. Не треба да се смејете. Мени тај осећај није смешан, него светао.

Нису је даље исмевали, нити су се усудили питати је: у кога се загледала.

А она се заволела са једним омањим чиновником. Био је добар, озбиљан човек, само му чин и плата беху још мале. Мара га је радо гледалаи ако се врло ретко састајала с њим. Сад су га преместили у друго место, и он је журио да је запроси. Но чим је из далека почео да јој говори о својим осећајима и браку, њене се очи засузиле и рекла му је. — Немојте о том спомињати јер то не може бити. Не стидим се признати, да вас јако ценим и поштујем али неможе никако бити. ја се још задуго не мислим удавати, или како ми изгледа, никада.

Младић је добро познавао Мару и њене прилике. Као да је осећао шта је у ствари. Али је ипак упита: Можда вам изгледа, да са мојом још доста малом платом, ми неби могли излазити на крај. ја се тога не бојим. ја бих јако водио о томе рачуна, и с мео бих свама слободно запливати у борбу живота.

— Не, не, није то, рече она нагло. Нисам ни