Zenit

dru umetnost“ pre ne go je sagrađeno DRAMSKO POZORIŠTE i pre nego je celi i i sti ns k i umetničk o-k ulturni Zagreb uzeo učešća u ov o j anketi! Zar bez pitanja onih kojí u budućnosti ove zemVe jmaju najviše da kážu? Zar je smělo několiko činovnika na svoju ruku kóji su daleko od umetnosti kao i od svojih města koja zauzimaju: jedan kao „banski savetnik“ drugi kao „intendant“, trečj „poverenik za prosveiu“ da određuje směr jugoslavenske umetnosti i kultuře? Pitamo, da li u ministarstvu prosvete ima osím činovnika i kóji umetnik, pa da učjní što je potrebno!? Smemo li mi dozvoliti, da Albíni govori o umetnosti na ovaj náčin i da ne protestiramo!? ~ ~Ova (t. j, vedra umetnost) je páko neporeciva potřeba sadašnje generacíje, korá mora naporno raditi, da nadomjesti ratom uništene vrednot e, a nakon teškog dnevnog rada nužno třeba i traži duševne okrepe i osvježenja za novu borbu, I visok naobraženi čovjek, čiji duh rado poletí za onim vječno lijepim, što u drami i operi poprima umjetničkj oblik, osjetit če katkad neodoljivu želju za veselom afirmacijom zdravoga života,“ („Novosti“ 13, 11, 1921. Spominjem, da je úředník „Novosti“ doneo bez komentáru ovu operetnu poslanicu na tri stu pc a ali umetničku reviju „Zenit“ ni je hteo —ni oglasiti!) Ili ; „jamčim, da če grád Zagreb u najkračem roku dobiti instituciju, kojom če se moci dičjti před čijelim kulturním svije tom i koja če donijeti nedo gle dne probiti cijeloj našoj držav j,“ Ovo je prevršilo! Zar černo se pomcču Albinija , díčiti před cijelim kulturním svijetom“ sa jedním novim barom ili „umjetníčkim variete-ош“ kako on to naziva. Fidonc! Osim City-Bar! Club-Bar ; Teater-Bar! (Neobíčno me je iznenadila činjenica, da je Narodno kazalište 22. 11. 1921. bilo iznajmljeno „Klub-baru“ da se odigraju Begovíčeve; Male aktovke, No gBegovíč se je te večeři srdačno oprostio od nas i uverio nas da je n j e g o v i s t u p iz književnosti kao umetnosti doista iskren i poželjan. Za gospodu Kudelku koja je te večeři nastupila ne može se za sada ništa da káže.) Eto u to i takovo doba, u takovoj okolini gde se ima da otvorí i jedan novi bar pod imenom kazalište, mi se iskreno borimo za podizanje i preobraženje jugoslavenske umetnosti- Predlažem, da se o tome sazové javna anket a*) gde moraju i mogu imati glasa i svi oni kóji nisu nikakovi upravnici ni kratkovremení činovnici: Ima li da se gradi pre DRAMSKO POZORIŠTE ili „Pozorište za vedru umetnost“? No vratimo se; Mi trebamo umetnička děla, A za ta delà treba’u nesumnjivo umetnicí kóji če ih oseíiti i znati doneti u našem pozorjštu. Napokon i za vodenje Pozorišta třeba imati du h a i mnogo vise nego za uredívanje zábavné Biblioteke. Za stvaranje drame na sceni třeba imati mnogo vise s n a g e nego samo za podelu uloga i nameštanja zavesa. To je dokaž Strinbe rgo v a: Materjnska Ijubav (prem, 16. 11, 1921.) i Gospojica Julija, Poraz za porazom, Strindbergov „naturalizam“ je svačen po g, Ivakiću posve rđavo —po glumcíma još rđavre (gđa Markovac, gda Jovanovič, g. Pavič) Ta reč „naturalistická“ baš je i napisana zato d a se ne svati i ne sme ígrati , n a t u r a 1 i s t i č k i“ Igra je bila nategnuta i ne jedinstvena rastrgana. A što da kažemo o prikazivanju Materinske lju-

*) Ovo je napisano pre nego je g, Andrič pozvao na písmenu anketu i u čiju iskrenost ja ne verujem.

bav i? Isto! To nije Strindberg! Stríndberg je ono iznutra a ne izvana! Dakle, třeba imati više intuicije (režiseri!) za niveliranje i postavljanje drame na svoju právu bazu, nego znati uloge „bez suflera.“ Pa to nije nikakova zasluga. To se pretpostavlja za umetnika-glumca, da to mora à priori znati, Inače ne bi smeo na scénu, (Pošto to naši glumci nisu dosada činili, to znáči da nisu n i k a d a mogli dati potpunu umetničk u kreacím!) Zar samo to ostade posle odlaska Rusa? Prví nastup iza njih: Lečnik u dilemi neuspeh. Temeljna greška: komedija je odigrana kao drama- Promašeno! (Ima nesmiljene logike i u drami na sceni!) G. Gavella u najboljoj svojoj nameri je křiv. G, Raič kao glumac isto, (za čudo!) I gda Krnic, koja je gotovo uvek kriva . - . Ali kad je več reč o glumcima morám sa zadovoljstvom podcrtati jedno novo me; Strahinja Petrovi č. On svakim svojim nastupom svrača naročitu pažnju on osvaja. Moje je uverenje, da pobeđuje sugestiom ekspresivne glume i muzikom glasa. Strahinja Petr o v i č daje naslučivati prve tragove ekspresionističke glume u nas! I zato ga třeba ístaknuti. Ali pošto je naše Pozorište upropastilo dosada, i odbilo u stráni svět više talenata (na pr, ženu pesnika Vrbaniča Anku Vrbanič) to se bojim i za Petroviča, da ga koja „glavna“ uloga ne skrene s pravoga puta, A sada još nešto: Trebala bi več jednom Úprava Pozorišta da se opravda; da odgovara za svoje čine. da povuče i posledice. To nije privatno Pozorište! Ono je d ržavno i narodno i to se nas sviju tiče, Iza tolikih neuspeha i svoje posvemašnje negativnosti i neaktivnosti, ona bi morala da položí mandat. Třeba izmene, pa makar i rádi same variacije po neki put, da bude bujnosti, šarolikosti, diferencíjacije, Ova je urava nesposobna, da upravlja našim Pozorištem d an a s. Třeba je meniti! Možda ne če biti ni druga bolja, ali biče drugačija Izmena sposobnosti i njene dobré vrline biče na kořist, a ovako nikako ne dolaze drugi do ízraža-a. Jer moomo se upitati: Zašto je Narodno kazalište da nas iznelo uopšte Lečnik a u dilemi? Što joj je bila naraera? Ako misii da je to neko naročito umetničko dělo koje ima nešto da káže ondá se ona vara, Možda to misie njeni „službeni i dežurni" kritičari (Lívadíč, Begovič)? Zar oni ne znaju, da je njjhovo město kritičara incompatíbilno tako dugo, dok su oni u isto vřeme upravnici i profesoři na glumačkoj školí? E pa šta je ovo? Lečnik u dilemj je vrlo slabo dělo: Dosadno, neduhovito- Njegov predgovor komediji mnogo je bolji od same komedije, Ovo je trebao jedan glumac Iz njega da prcčita i više bi vredilo od čitavog tog izgubljenog truda: „Sociálno rešenje medícinskog problema ovisno je 0 onoj velikoj obnoví društva, koja sporo napreduje, i ko joj se tvrdoglavo protiví što je obično nazvano: sociíalizam. Tako dugo, dok lečnički poživ ne postáné takovo društveno tělo, koje če biti plačano i uzgajano od državě, da očuva zdravu zemlju, dotle če ono ostati isto što i u sadašnjosti urota za jzrabljivanje sveopšte slepog verovanja i čovečjih patnja,“ Ovde je nešto kázáno, što třeba da se zna, Napokon: Sir Colenso Ridgeon Narodno Pozorište sve je isto! Sir Ridgeon zrcalo je sve naše d o s a d ašnj e umetnosti i kultuře. To je fatalna spoznaja! Svj u dilemi: pesnici, slikari, vaijari, političari, glumci. Kultura 1 život čitave jedne zemlje čitavoga světa sve sve! Napřed! Iznad! Sve u nama vapi: Novo Dělo!