Ženski pokret

мењају према развитку деце, према тренутно указаним потребама и она хита тамо, где је у датом тренутку њено присуство најнужније, тако је она до сада поступала и у своме јавном раду. Али као што добра домаћица и у уском оквиру свога домазлука мора свој рад обавити по неком распореду, на основу наслеђених и стечених искустава, имајући увек у виду целокупност својих дужности и стога призивајући често у помоћ и стручну снагу, тако мора она обавити свој рад и у јавном животу на основу плана, израђеног с обзиром на потребе садашњости и на припрему способности ради задовољавања потреба будућности. И као што жени није довољна само добра па да би била добра домаћица која самостално води свој домазлук, већ јој је зато потребна и спрема, искуство, преглед, тако јој је и као јавној радници потребна извесна спрема, коју она за сада већином нема. Недостају јој два најважнија елемента; 1. Жена по своме досадашњем васпитаљу није упућена да се заинтересује за опште потребе ван своје куће, није упућена да положи себи рачуна о постојању тих потреба и о начину како би се оне могле задовољити. 2. Пошто није упућена да развије у себи смисао за узимањем активног учешћа у раду за опште добро, то се код ње и ако је гоњена инстиктом и потребама своје шире околине ступила у јаван живот није могло укоренити оно, што је обележје „раднице," а то је сталност и контнуитет рада. Та сталност и континуитет рада, предпоставка је сваког солидног успеха. Нов дух друштвени, ново схваћање о правима и дужностима чланова друштва, продро је ипак у редове наших жена и оне су, ма да неспремне, ипак свесне тога да је свака од њих позвана да суделује у јавном раду, нарочито сада, када је дужност свакога без разлике да својим радом потпомогне основу и развитак наше велике, уједињене државе.

Сведемо ли до сада изложено, онда можемо утврдити да су задатци јавне раднице стварно слични задатцима домаћице и мајке, само изведени на широј основици, и да их оне у масама из тог разлога не могу решити, што не умеју да их пренесу на ту ширу основицу. Стога се на постављено питање: шта се може очекивати од наше жене као јавне раднице, мора одговорити онако, како је то учињено; према њеној досадашњој спреми готово ништа, према њеним диспозицијама и задатцима, веома много. Но познато је, како се неискусна и неспремиа млада може развити у добру домаћицу, ако се труди и да водити и упућивати искуснијом и старијом, тако ће и наше жене упркос тренутном недостатку спреме успети да пренесу своју благотворну делатност из уског оквира „куће“ и породице у ширину јавности, ако поклоне своје поверење онима међу њима, које су својим положајем, стручном спремом и интелектуалним радом позване да воде, упућују и крче пут за тај судбоносни прелаз. Схвате ли вође, интелектуалне раднице, своју активност у јавности као делатност у проширеној породици, и ставе ли иаше жене, досада само мајке и домаћице у ужем смислу, своје радне снаге на расположење овим вођама, онда се од наше жене као јавне раднице може очекивати да ће дати и јавности напоредо оно, што је њена битна вредност ; створиће услове за развитак топлине и угодности, које одржавају и улепшавају живот.

Др. Ружа Винтерштајн

ЗАШТО ТРАЖИМО ПОЛИТИЧКА ПРАВА? (Жена и политика.)

У формирању нашег политичког живота, наилази се на укрштање сасвим супротних идеја и то са таком жућношћу да губи карактер идејне борбе и добија изглед борбе група и власти. Појава жене у том моменту је сасвим сувишна кад

Страна 12.

Ж ЕНСКИ ПОКРНТ

Бр. 1