Ženski pokret
Морална снага човека не, појачава ce као физичка повећавањем, него концентрисањем. Што већи број акција будемо успели y истом правду концентрисати и моћ нашег рада биће јача. Људи који раде без плана, час једно час друго, растурају узалудно снагу a ништа не постизавају. Међутим, они који цео свој живот посвете остварењу једне идеје, као што су на пр. неки фанатици, генијални људи итд., и све своје акције око ње усредсреде, могу постићи ствари које изгледају, да су изван човечје снаге, и ако су и једни и други можда исту количину снаге трошили. Тако исто и снага једног друштва не зависи од тога колико чланова друштва има, него од тога, колико чланова на остварењу друштвеног циља раде. На пр. за време неког рата,, нама изгледа као да ce снага једног народа удесетостручила, a то бива-само зато што y томе добу сви осећају непосредну потребу да раде за земљу. Концентрисање снаге врши ce вољом, јер ce њоме одлучује шта ћe ce радити и шта ћe ce остварити. Воља, која je једна наша морална особина, може ce с правом сматрати као најважнија чињеница људског рада. 0 неком интенсивном искоришћавању људског рада не може дакле бити ни речи, ако ce не ставе y покрет две најважније чињенице његове: ум и воља. Од куд ce можемо надати, да ћe радник умети наћи најбржи, најлакши, најумеснији и најштедљивији начин рада, да ће умети свој рад према приликама удешавати и мењати, старе машине усавршавати и нове проналазити, нове моделе за рад стварати, ако не уме мислити, и да ћe сву своју снагу y рад уложити, ако он неће и не жели да га оствари ? Једини начин, којим би ce данас могла радна снага једног друштва повећати, јесте концентрација радне снаге, која би ce могла извести само тако, ако би сви они који раде имали исти циљ рада. Кад би и капиталисте и радници имали исти циљ рада, који не само цело друштво него и цело човечанство има, ми бисмо могли тада постићи максимум људске снаге. Онда ce заиста ниједан део снаге не би губио ни растурао, и сва би људска снага била потпуно искоришћена, Само, да би ce то могло постићи, ваљало би наћи један тако општи циљ рада, да би цело човечанство могло на њему сарађивати.
7
Проблем рада
299