Ženski pokret

Свака акција, кад ce једном произведе, постаје који узрок, ако ce ни чим не спречи, мора произвести један известан број последица, од којих свака доноси своје, ове опет њихове итд. Ако умемо вешто да израчунамо и међу собом комбинујемо последице наших акција, ми можемо учинити да, кад y почетку урадимо неколико добро изабраних акција, њима изазовемо читав низ, по нас повољних последица, које су ce саме од себе без нашег учешћа и труда произвеле. Вештина израчунавања и комбиновања последица, која ce y обичном говору назива шпекулацијом, представља можда највиши ступањ вештине рада, јер ce y њему заиста са најмање труда могу постићи највећи резултати. Moћ човечјег рада не налази ce y томе што он извршује и израђује неки рад, него што он уме комбиновањем елемената и снаге којима располаже, да оствари оно што хоће. На пр. земљорадник не ствара ни семе, ни земљу, нити својом снагом чини да биљка расте, али вештим комбиновањем семена, земљишта влаге итд., он изазива растење оних биљака, које су му потребне. Из тога би ce могло извести, да je природан човечји рад: управљање, организовање, комбиновање. Тежња за влашћу, за надзиравањем, слободом итд., која ce код сваког човека налази, не долази од неке себичне жеље да другима господари, него долази просто отуда што je управљање и организовање природан рад човечји. И снага која ce y њему производи и аутоматски рад његових органа, биће за њега само средства којима ce он служи да би своју природну потребу рада могао задовољити. Успех човечјег рада не зависи од његове физичке снаге, пошто он може и са природном снагом да ради, не зависи ни од механичког рада његових органа, пошто и машина може те радове радити, него зависи највише од његове способности управљања и комбиновања ; другим речима, од његове способности мишљења. Своје природне потребе рада човек ћe несумњиво најбоље моћи задовољити оним радом који му je највише својствен, a то je: мислени рад. Ми сами знамо колико су нам пријатнији и ако су y ствари тежи они радови y којима имамо нешто да комбинујемо, да мислимо, који изискују нашу саморадњу, од механичких радова који ce аутоматски врше. Пошто je мислени рад једна сасвим друга врста рада, него аутоматски или механички радови, он ce не може на исти начин оценити, употребити, па ни искористити.

298

Жснски Покрет

Т