Ženski pokret
није, почињу ce бавити трговином, иду пред суд као сведоци, купују и продају. Грађанска права су y главном освојена; остаје да ce освоји политичка равноправност са човеком. И ова тачка феминистичког програма још би дуго чекала y архивама парламената и клубова, да није дошао светски рат и из основа пореметио односе међу људима и међу половима. У неких тридесет земаља жена данас има главна или сва политичка права, a међу овима право да гласа и да буде бирана. Ова борба je почела око 1870, и данас још није свршена. Али већ ce можемо питати : какве. резултате je дало учествовање жена y парламентарном животу? Како ce жене опходе према својим новим правима? Шта уносе оне y изборна тела? Не улазећи y ближе испитивање појединих примера y свету, допуштено je формулисати један општи закључак на основу података који нејасно али y великом броју стижу из свих земаља где су жене већ гласале У Америци и y Немачкој, y Енглеској и y Русији, y скандинавским земљама и y Аустралији, жене су узеле учешћа y јавном животу, али до сада ни саме нису показале превеликог интересовања за парламентарну борбу, нити су y раду дотичних парламената дале доказа о чврстој вољи да утичу на ток послова. Нећемо помињати случај оне девојке која je y америчком конгресу плакала док су остали чланови гласали против уласка Америке y рат или за улазак. Изгледа да су нешто активније биле жене y агитацији за забрану алкохолни ; пића, y Америци и y Шведској. Од 1918. године, женама су отворени немачки и руски парламенат, али немамо утисак да су својим учешћем дале један нов правац, или бар акцентовале једну ориентацију. Може ce претпоставити, с правом, да je експерименат био одвећ мало трајан, и да треба сачекати, Жене сада пролазе кроз период политичког шегртовања. То je несумњиво тачно, и ми не бисмо никоме допустили да из досадашњег искуства закључи да je жена неподобна за политичку делатност. Ми ce не слажемо ни са онима који жене хоће да пусте y општинске одборе, али не и y законодавна тела, a још мање y владу. Не мислимо порећи женама ни научничке ни уметничке подобности, као ни способност да владају већим колективитетима него што je породица. Знамо и то да су жене на послу приљежније него људи и да ове y многим занатима и службама истискују својом очигледном супериорношћу. Не зебемо толико ни од моралне зависности
7
Социална ориентацнја женског покрета
309