Ženski pokret

жене коју су опазили сви психолози истина мушкарци услед које су оне, рекло би ce, осуђене вечито остати y извесној потчињености човеку. „Многе жене, говорио je велики угурсуз Mazarin, биле би способне управљати једном краљевином, али ce ваља јако бојати да ce не даду подјармити од љубавника који: не би умели надзиравати туце кокошију.“ Кад не влада снагом и памећу, човек би, на тај начин, имао владати својом глупошћу... * Само, посматрајући чињенице, долазимо до закључка да ce жени отвара једно много шире и много плодније поље него што je политика. То je друштвена делатност, или социална акција. Може ce рећи без страха да политички живот не губи много ако су жене одсутне: оне y осталом y великој већини и у најкултурнијим земљама или не ридају што су без права гласа. или ce слабо користе тим правом. Могу уметничке и књижевне академије још дуго остати без жена, a човечанство неће пропасти: „не видимо шта ћe блуза са зеленим палмама, деколтирана или затворена, додати животворној чистоти од које зависи опстанак расе“, каже духовито г. Paul Souday одговарајући г-ђи Aurel која води кампању за примање жена y Академију или за оснивање једне женске академије. Не мислимо чак да je апсолутно потребно за правилно функционисање друштвене машине да жена напусти кућу и да ради послове до сада намењене мушкима: модерна техника непрестано умањује број људских руку потребних за производњу, и можда ћe економски развитак вратити жену домаћем огњишту одакле je он истргао. Али има брига које нико не може гајити тако свесрдно као жена: то су бриге друштвене консервације, очувања друштвенога здравља и друштвеног морала. Ту je жена незамењива. У оној истој мери y којој су жене скоро редовно консервативне и чак назадњачки. настројене y политичком и техничком погледу, y тој мери су оне срећно обдарене да чувају друштвене тековине. Ако ce може. рећи да je човек рушилац и стваралац по природном нагону, несумњиво je да жена носи y себи неодољив инстинкт консервације. Зашто нагло гурати жену законским прописима y послове где ћe можда само кочити слободан развој, ако je она одређена, било природом, било досадашњим друштвеним животом, да чува благо стечено од ранијих генерација и да спречава узалудно расипање живих снага. Овим не кажемо да женама треба одузети ма које стечено

310

Женски Покрет