Ženski pokret

ске вјере. Турци долазећи у наше крајеве, само оми на највишим положајима доводили су собом и харе ме, у којима су жене биле већином Ђурћијанке. Остали су се женили већином дјевојкама из наших крајева, тако да су оне сачувале прилично славенски менталитет, одијевале су се тачно по пропису Корана, а у погледу покривања, неке од њих а нарочито у забаченим горским крајевима још и данас чине изнимку. У Подвелешцима, близу Мостара, још и данас муслиманке ходају непокривене, а разликују се од осталих жена својега краја само једним незнатним детаљем ,уплетњаком“. Иначе оне раде на пољу заједно са мушкарцима, доносе храну у град и т. д. и живе прилично слободно. Исти је случај у неким селима Крајине. И мушкарци и жене исламске вјере подложни су једном великом закону судбине; жена је иначе веома сенси билна, живи нагонским животом и подложна је мужу. Свјетски рат је присилио све жене, па и муслиманке, на рад ван куће. И ако је та нужда била велика муслимани су се бунили проти раду жене ван куће; а када је рад захтијевао неку школску спрему, бунили су се проти школовању њихове женске дјеце. Са малим изузецима и данас је стање такво; муслимани воле више да им се женска дјеца одгајају за женке, него за људе, и ако су захтјеви времена постајали за свакога (без разлике на спол) све речитији. Ово становиште муслимана је довело до чудних забуна. Радећи ван куће, да би зарадиле кору хлеба, разумљиво је да су сe морале виђати по улицама; а пошто су се неке од њих више из бједе (душевне и тјелесне) него из лакомислености, дале искористити од мушкараца, за њихову разоноду, муслимани су са презрењем гледали сваку муслиманку, која се виђала у јавним локалима или прометним улицама. - И мјесто да траже узроке неморала у економској бједи, или бар донекле и мећу мушкарцима - они су основали 1920 године у Сарајеву „Друштво за заштиту морала“. Чланови тога друштва били су муслимани, који су плаћајући чланарину за ово друштво, ипак за новац искоришћавали незаштићене и гладне своје истовјерке. Врхунац цинизма је то друштво постигло позвавши у помоћ полицију да њени функционери (полицајци) кад замрачи сваку муслиманку која се затекне на путу, зауставе, регистрирају и поред имена сваке да ставе „часна", „нечасна" и т. д.! На срећу то се друштво за неко-

лико месеци растурило. Озбиљан корак да се муслиманка заштити, осигуравајући јој егзистенцију, и дижући је душевном просветом, учинило је муслиманско женско друштво „О-свитање“ при чијем организовању је предавач активно учествовао, и које још и данас у томе правцу ради. Муслиманке модерне турске републике у томе погледу веома се разликују од муслиманке у нашој држави. Већ за апсолутистичко доба било је муслиманки на университетима у самој земљи као и у иностранству. Данас је жена у турској републици пред граћанским законом потпуно изједначена са мушкарцем, а као мајка и радница ужива нарочите заштите. За два до три мјесеца предстоји и измена устава, који ћe муслиманки у Турској донијети и потпуну политичку равноправност. Приликом једне депутације турских жена Кемал-паши, он им је објаснио своје реформе овим речима: „треба жртвовати традиције народа, ако му се тиме може осигурати боља будућност". И ако код нас моментано није опортуно говорити о праву гласа за жене, нарочито с обзиром на мусли мане и партиске прилике, говорник присутним и свима осталим муслиманкама најтоплије препоручује сарадњу муслиманки са „Женским Покретом" он би лично заступао захтјев да се свима женама даде право гласа. Сви мушкарци - каже говорник траже сретан дом, а њега може да створи жена - мајка, најважнији члан дома, ако слободна и политички равноправна може да утиче на законодавство у томе смислу, да оно омогући стварање сретних домова. Сарајево

M. Ж.

Изложба уметничког столарства Травничке школе Дикинсон.

Ова изложба је изазвала необичну пажњу у јавности, услед тога што. правац ове Школе не представља само путоказ једној домаћој индустрији, већ искоришћује народни укус који примењује на западњачку израду намештаја. Поред све привржености народним обичајима и начину живота, осећамо да интернационална кул тура и зје дначуј е понајвише у погледу материалног комфора и естетских прохтева. Тако се данас, у најпатри архалнијим домовима не одмара гaзда на "шилтету" већ у клуб фотељи (коју ова Енглескиња иззводи са босанским прегачама). Не мећу сe више креветске ствари преко дана у долап; а у место миндерлука виђају се у београдским салонима "козикорнери" - она канабета једноставно саграђена са полилцом "за ручну библиотеку. Јуче, у доба књаза Милоша, није било справе за чување књига по кућама; јер су нам тада тек штампали npвe букваре у Бечу. Данас у овој босанској занатској школи израћују касете орманчиће за радио! И ако Ана-Дикинсон као декоративни мотив употребљује куби стичке лутке зване "девојке" у народном везу, ипак није заборавила на последњи корак времена, на радио! До душе један је Американац на овој изложби купио тако једно, још

празно, радио орманче пошто је претходно измерио запремину: »Да видим могу ди моје виски-боце да стану?« На шта му је излагач, г-ца : Дикинсон, приметила: "Онда боље купите ову трпезарију подесну за „суву Америку“; и изненади гледа- ; оце отворивши главни стуб стола који, шупаљ, може да крије неколико боца... * Ана Дикинсон, и ако сликар по ' струци, припада једној групи - гoтово секти-уметника који су проповедали повратак ручној привреди, застрашени ружноћом индусгријско га доба. Као присталица тог покрета Дикинсонова би се у Врњцима - за време paтa - заносила топло једним грубим парчетом сељачког платна: „Дивно, прекрасно, ово је у кући ткано". Бирајући занат за своје ратне пи томице одрекла сс у њихово име ве штачког књиговезачког заната, моделирања метала, ебенистерије, 'све ново-оживљени средњевековни занати који су за нашу примигивну средину још луксуз а у доба кад је засновала ову школу. У ратној "пустоши изгледало је и једно обично ћебе луксузно парче sa којим су многи чезнули. Избор је пао на столарство, услед лепе грађе на лицу места. Стари јавори и јасени, дрвени хpaстови босанских гopa и лугова узбу дили су пејсажисткињу као бисер и корал гњурача. „Нисам могла ,то ва-

ше благо да оставим неискоришћено“. И сада, указујући за време изложбе на јасенов чвор на једном ремек писаћем столу, исполираном до глаткоће корњеваче (шилдкрота) поноси се тим детаљем као да је на тој тачци прикачена медаља. Заиста, на драгоценом дрвету стоје чворови и друге неправилности кокетно кao вештачки младежи на образчишћима Версаљских маркиза. Друга кокетерија Ане Дикинсон то су метални додатци: браве и шарнири; она их не купује у гвожђарској трговини, већ се кују по њеном цртежу. Толико су укусно смишљени да су неки Београђани којима су кућe „крцате" намештајем; желели да поруче бар такве браве. Коване су чипкасто (срмалијска инспирација, и нећемо бити изненађени ако јед ног дана ова школа буде закопчавала ормане пафтама! Шарнири се на тим орманима већ отежу дугуљасто, као наше старинске минђуше. Толико за насладу очију. Што се практичног извођења тиче: површине су држане што једноставније да не може прашина у украсе да се за влачи, врата и сви капци тако тачно улежу, да су као сливени. А фијоке? Фијоке при проби изазивају, кликта ње и аплауз: извлаче се и улећу као гудало преко жица. Изложене ствари су не само све распродате до једне спаваће собе већ много пута пренумериране, за поруџбину.

Изложбу, је отворио Британски посланик, а министар Трговине који је такође био замољен да кумује, није могао „због посла", како се то српски каже. Ово је мало босанског заборава. Ако се данас још Босна дичи својом кујунџиском уметношћу, то је благодарећи субвеицији коју је Аустрија давала занаству. Да се занати у Босни не зажеле Аустрије, као друмови Турака! Београд

Талица.

Господин Светозар Прибићевић за женско право гласа.

! Код дебате буџета министарства унутрашњих дела у финансијском одбору Нар. Скупштине тражио је шеф Сам. Дем. Странке. г. Светозар Прибићевић, право гласа за жене за општинске изборе. Надамо се да ће г. Прибићевић, кад буде буџетска дебата у пленуму Нар. Скупштине, тражити енергично потпуно политичко изједначење жене са мушкар цем и да се неће задовољити само са женским правом гласа за општине. Колико се радујемо што се нашао бар један посланик. који је дигао глас за наше оправдане захтеве, толико се и бојимо да тог пута није говорио само опозиционар. Г. Прибићевић је био више пута на важним местима у влади, али у својству министра се није никад заложио озбиљно за женско право гласа, изузевши онда, кад се са уредбом из године 1919 узело Словенкињама активно право гласа за општине, а добиле га Хрватице. Ми хоћемо да верујемо да се за то време извршила таква еволуција у мишљењу г. Прибићевића с обзиром на женско право гласа, да је он постао искрени поборник за политичко изједначење жена и очекујемо да ће искористити сваку прилику да говори за наше захтеве, без ограничења.

Поздрав Председнице Интернационалне Алијансе за Жен. Право Гласа

"Свима пријатељицама и сарадницама желим срећну нову годину. Нека вас наши успеси у 1927 години охрабре за нове напоре! На екстремном ориенту право гласа је дато женама у Мусори и у Централним Провинцијама. Ориент почиње на цени сарадњу жена: Докторка Муталакшми Амал изабрана је за члана Мадрашког Савета, па затим је постала п.предссдница. Велико буђење у Кини даје нам много доказа о способностима многих жена зa управљање. На западу пратимо са великим интересовањем феминистички покрет у великим републикама Јужне Америке, нарочито сада када су Рио Гранд у Бразилији и Сан Џуан у Аргентини дали право гласа женама. У Европи Шпанија броји 115 жена у Скупшгини, рише него у парламентима осталих земаља, изузимајући Немачку и Холандију. 1927 године биће за нас година, у I којој је Интериационална Алианса

одлично успелом конференцијом у Амстердаму показала своје велике способности на раду за мир. Неки су се плашили да Алианса не упути сву своју енергију за пропаганду за мир. Баците само један поглед на наш рад, и уверићете се да имамо исто толико елана, способности и успеха и на осталим теренима. Извештаји комисије експерата за Лигу Народа против трговине са женама и децом нарочито нам говоре о на шој активности. То су жене које одлучно траже једнак морал за оба пола, и подносе страшне доказе колико јавне куће шире ову ужасну трговину. Интернационална Алианса је писала свима владама, и тражила је да се јавне куће укину свуда, где оне још постоје, и овде морамо честитати Немачкој, која је to учинила. Доказ за наш успех у Лиги Народа су оних 10 жена, које су ове године биле послате од својих влада на скупштину и учествовање, веома цењено, четири жене на Економској Конференцији: три су биле одређене од стране интернационалних женских удружења, а четврта је заступала своју владу. Можемо такође честитати нашој комисији за држављанство удате жене. Закони, који у томе погледу побољшавају положај жене, донети су у Финској и у Француској, а једна резолуција у томе погледу била је примљена у немачком Рајхстагу. Једна примедба, која нам је често стављана, кад год тражимо од влада да пошаљу жене на интернационалне конференције или на Скупштину Лиге Народа, јесте да оке немају довољно искуства. Ми смо разбили тај чвор од кад је подсекретар за наставу у Британији жена, а у 1927 год. једна Туркиња Бедри Ханум постала је шеф Бироа За Хигиену, Мис Силанпс, министар финландске владе, г-ћа Талингаст комесар за емиграцију у Сједињеним Америчким Државама. Још је значајнији избор гће Руде Цејнек у Федералном Савету аустриском, где је прва прсдседница. Задобивши министарско искуство треба да сачувамо нашу досадашњу проницљивост и одушевљење. Огромне препреке којејош пред нама стоје, могле би нас застрашити када, гледајући позади нас, не бисмо имале да прегледамо огроман пут, који смо већ прешле, и то пут нераван, бодљикав и каменит. Ми сада не можемо још рећи одакле ће произаћи успеси у 1928 години. Ми можемо само одлучно ра дити, бдити и бити спремне за сваки догађај.

Страна 2

«ЖЕИСКИ ПОКРЕТ«

1 и 2

У среду 18 т. м. одржаће професор университета г. Д-р Живојин Перић у Женском Клубу < Кнез Ми хајлова 46 1 у 6 часова поподне предавање „Жена у законском наследном праву по нацрту општег грађанског законика за државу Срба, Хрвата и Словенаца". Ово преда вање сигурно ће привући велику пажњу наших чланица и пријатеља, у толико нише што је и професор Д-р Перић наш правнички ауторитет и члан комисије за израду новог гра ђанског законика, а жена је у наследном праву српског rpaђ. законика тако запостављена да реформе наследног права морају нарочито инте ресовати све наше жене.

Вардар календар за 1928. Изишао je за нову годину популарни календар Кола Српских Сестара. Ова «корисна књига са изабраним чланцима, приповеткама, песмама, ратним успоменама наших јавних радника, спремљена за широку публику, има у време и дела од праве књижевне вредности. Сарадници су по ред Јована Томића, Момчила Пинчићa, Милутина Лазаревића, Д. Настасијевића, др. Димитрија Антића, М. Павловића, Николе Христића-Крклец, Филиповић, Милица Јанковић, Божидар Ковачевић. Јован Радуловић и многи други. Унесени су и топли некролози чланицама. Издање је илустрирано. Штета што књига нема садржаја. - Препоручујемо овај добро опремљени алманах.

Претплаћујте се на „Женски Покрет“!