Ženski pokret

нису жалиле ни труда ни новаца да ублаже беду сиротиње и да их изведу из мрака и незнања. Једна од тих је и покојна Ирина, наша сестра из кола наших Сомборкиња, која је до последњег часа радила неуморно

у свима добротворним друштвима. Нека јој је лака црна земља и вечни помен међу нама, а старим родитељима њеним нека буде утеха, што они сами не плачу за њом. Београд

Анка Ракетић

Закуп зграде стаје четири хиљаде динара месечно, и ту суму задужбинском оделењу заједнички плаћа Удружење Студенткиња и Министарство Просвете. У Дому обитавају 42 студенткиње, од којих неколико не плаћају стан, а остале плаћају по 500 динара месечно за цео пансион. У овом Дому са студенткињама заступњени су сви крајеви наше домовине, и највише их има са Приморја и из Старе Србије. Тако исто и сви факултети су са овим студенткињама заступљени, нарочито је добро заступљен философски факултет. Студенткиње су махом почетнице, мада се међу њима налази једна медицинарка, која фебруара месеца идуће године свршава своје студије. Г-ђица Прендић нарочито истиче велику слогу и љубав међу овим студенткињама. Оне врло добро знају домаћи ред, и све су то врло лепо васпитана деца, говори са нарочитим нагласком г-ђица Прендић. Мада Удружење Студенткиња плаћa собарицу и куварицу, ипак студенткиње саме намештају своје постеље, перу чаше, и по две дневно

као праве редаре постављају и служе за време обеда. У пола седам ујутру звоно их буди, у седам сати устају, од пола осам до осам траје доручак; а у осам сати иду на предавања. Студенткиње, које до подне немају предавања, остају да уче. Од пола једног до једног сата ручају. Од једног до три сата одмор је, за које време оне се међусобно забављају. Од три сата иду на предавања. Од пола осам до осам сати увече је вечера, од осам до девет певају, од девет уче. Студенткиње су све здраве и имају добар апетит. Поједу дневно 25 до 30 хлебова. Г-ђица Прендић нарочито се хвали са г-ђицом Dr. Недом Јовановић, која Дом Студенткиња врло често обилази и искрено сестрински стара се за што удобнији живот студенткиња. Храна је врло добра. Добијају за доручак белу кафу, за ручак супу и једно јело, за вечеру јело, а врло често и компот. Четвртком и недељом добијају печење са салатом, и тесто. Када тесто не добију, тада добију воће. Огрева немају довољно, и многи власници рудника угља одбили су молбе Удружења Студенткиња, да

доделе бесплатно угаљ овом Дому, из којег ћe кроз. неку годину изићи као свршени професори, лекари и адвокати ове младе и веселе девојке, које сада могу да дрхте од хладноће, ради недарежљивости власника рудника угља. Задовољне остависмо овај весели Дом Студенткиња, у којем смо пола часа врло пријатно провеле време и опростивши се од наших младих и љубазних домаћица, понесосмо са собом велико уверење, да је наша жена још у сјојој младости морално зрела и кадра да прими сваки рад, да га савесно врши и да у њему ипак до краја остане доследна нашој народној традицији жена. Ове студенткиње најбољи су пример да нашу жену ни најмање рад на Универзитету не одваја од рада У кући. Постоји код мене велико „верују“ да нашој жени будућност земље припада исто толико колико и човеку, и стога у великом раду очекујемо доба када ћемо и по правима бити једнаке са људима. Београд

Полексија Т. Стошић.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ОБРАЗОВАНИХ ЖЕНА

за другу редовну скупштину која ће се одржати 9 фебруара 1930 год.

Подносећи извештај о своме раду управа са задовољством констатује, да је рад у овој години био много обилнији и живљи. Основано децембра 1927 год. удружење је у току прве године отпочело рад у свима правцима на остварењу својих циљева предвиђених правилима. Своју прву редовну скупштину удружење је одржало 24 фебруара 1929 године. Продужујући започети рад удружење је показало већу активност и разгранало свој рад и везе не само у унутрашњости земље но и у иностранству. Број чланова је знатно већи но у прошлој години. Удружење броји 200 организованих чланова. У току ове периоде удружење је одржало 27 редовних седница управног одбора. Ради прегледнијег излагања поделићемо извештај у два дела. У првом делу говориће се о раду удружења у земљи. Рад удружења у земљи Према правилнику удружења У. О. Ж., који је примљен на годишњој скупштини одржаној 24 фебруара 1929 год., отпочет је рад на организовању покрајинских делова управе у унутрашњости земље. Уз потребна обавештења послато је неколико примерака правила и правилника овим личностима: Десанки Дедовић Сплит; Емилији Јовановић Скопље; Јованки Чубриловић Сарајево; Десанки Поповић Битољ; Јованки Хрваћанин Нови Сад; Оливери Питовић Аранђеловац; Ади Брох Загреб и Ели Кучера Загреб. Према извештајима које је удружење до сада добило, основана је и већ отпочела активан рад секција удружења у Скопљу и пододбор у Новом Саду, који је изјавио да се придружује главном одбору у Београду, као најближем центру. Остале секције и пододбори су у току организовања. У овој години удружење је одржало више јавних конференција. 3 априла 1929 године одржана је шира конференција са слободном дискусијом о „Размени средњошколских наставника и лекара стажиста". Поводом овог питања поднеле су своје реферате госпође Славка Бањац, професор и Др. Љубица Митровић, лекар. Конференција је врло успела, реферати су били врло инструктивни и изазвали су велику дискусију. Одлучено је да се оба реферата штам-

пају у „Лекару" и „Женском Покрету“. 12 априла 1929 год. одржана је друга шира конференција. Реферисала је госпођа Зорка Каснар Караџић, професор о „Незапослености интелектуалних радника у нашој земљи". Живом и занимљивом дискусијом третирано је ово питање. Претседница удружења саставила је исцрпан извештај о приликама незапослених интелектуалних радника у нашој земљи, који је као одговор на ово питање, упућен Интернационалном Биро-у рада. После конгреса Инт. Фед. У. О. Ж, претседница удружења поднела је реферат о раду конгреса, на једној јавној конференцији, одржаној 24 септембра 1929 год. 26 децембра 1929 год. одржана је у великој дворани Народног универзитета свечана академија. Учествовале су г-ђа: Анице Савић-Ребац, књижевник: „Томас Ман, носилац овогодишње Нобелове награде за књижевност". Г-ђа Зорка КаснарКараџић, професор, прочитала је неколико песама Јованке Хрваћанин. Г-ђа Др. Вера Кићевац, бактериолог: „Универзитетски санаторијим у Лезену“. Госпођа Милица Крстић, архитекта: „Шпанско село на изложби у Барцелони". Вече је успело. Чист приход износи суму од 655 динара. Конференције за Народни универзитет пријавиле су: г ђа М. СтенсфилдПоповић, лектор Универзитета и г-цаМилица Војиновић, библиотекар. Поред тога Управа удружења је решила да се предузму течајеви и да се одрже по пет, шест предавања из једне научне области, како би се ствари дубље развијале. Као први циклус тих предавања био би: „Шта су урадиле интелектуалке код нас са разних факултета и какве су успехе постигле?“ Други, чисто литераран циклус био би: „Савремени приповедачи“. У жељи да подстакне интелектуалке на рад и тиме оствари један од својих главних циљева, управа је решила да распише конкурс за неколико мањих радова како би могао учествовати већи број чланица. Решено је да конкурс буде увек у вези са радом жена. Систематски изнети преглед рада наших жена; насликати њихову улогу у културном и социјалном животу. Од већег броја предложених, примљене су ове теме: 1.) Жена у нашем праву (обичај-

ном праву, Душановом законику и данашњем закону). 2. Наша жена као књижевник и уметник. 3. Наша жена, као социјално-културни радник. Најбољим радовима биће додељене награде од 2000 дин. Рок пријаве радова назначен је за 1 март 1930 године. За студенткиње Удружење је такође расписало конкурс за светосавски темат. Предложене су ове теме: 1.) Жена књижевник у југословенској књижевности. 2.) Жена у нашој новијој драми и роману. Награда је у суми од 1500 дин. Претседница, гослођа Паулина Лебл Албала, као делегат нашег удружења на конгресу Интарнац. Федерације и Женеви, подстакнута општом ситуацијом на конгресу и разним третираним питањима, саставила је и поднела представке г. Министру иностраних дела и г. Министру просвете. У представци г. Мин. ин. дела, која је поднета у првој половини месеца септембра, тражи се: 1. Да се омогући што већем броју наших делегата да учествује на интернационалним конгресима, ради репрезентације саме земље. 2. Да би било згодно да се наша држава, дотле названа Краљевина С. X. С., назове Југославија, бар у односима са иностранством, како бисмо му омогућили лакше ориентисање. 3. Да бисмо нашу земљу приказали бар једном ограниченом броју најпросвећенијих жена целога света, сматрамо да би било врло пот ребно, да се идући конгрес наше федерације, који ће се одржати 1932 год., одржи у нашој земљи. С обилатом помоћи наше владе, ми бисмо тај пријем организовали што брижљивије у корист угледа целе наше земље. Чешка и Пољска већ су званично објавиле позив за заседање Савета 1930 и 1931 године. 4. Исто тако да бисмо примамили странце, да нас боље проучавају, било би врло корисно кад бисмо могли уз материјалну помоћ наше .владе расписати конкурс за странкиње, које желе да изучавају наше националне науке, као на пример, нашу националну историју, језик, књижевност, етнографију, право, уметност и т. д. 5. Тражено је мишљење г. Министра о могућности одржавања веза са појединим чланицама наше федерације. 6. Тражено је да се у наше средње школе омогући настава енглеског језика, која је већ предвиђена програмом као факултативан предмет. 7. Идеја којом је задахнут свеколики рад Ф. У. О. Ж. јесте идеја што приснијег и што потпунијег међународног зближења. Као најмоћније средство том узвишеном циљу, наша федерација сматра Друштво Народа и Биро Рада у Женеви као и Биро

за интелектуалну кооперацију, чије је седиште у Паризу. Наша федерација одржава сталне везе с тим институцијама, и настојава да се национална удружења У. О. Ж. старају, да их што више популаришу у својим земљама. Осетила се нарочита потреба, да се школској омладини дају обавештења о потреби међународног зближавања, и да се тога ради, одреди бар један дан у години, кад ћe се у свим школама у земљи одржати предавања о значају Друштва Народа. За наставнике, као и за ђаке било би потребно израдити специјалне информативне књиге, према Beћ постојећим одличним издањима Друштва Народа. 8.) Тражено је да се у делегације при Друштву Народа бирају и наше жене стручњаци. Представка г. Мин. Просвете гласи овако: 1. Стипендија за странкиње. Исти захтев као у тач. 3. 1. представке. 2. Учење енглеског језика. Исти захтев као у тач. 6. 3. Ради што ближег упознавања школа и наставног рада код других народа, на конгресу је живо препоручивана размена средњошколских наставника међу разним државама. Тражено је од господина Министра, да да свој начелни пристанак по овом питању. 4. На конгресу је одавано пуно признање кинематографу, као изванредно моћном васпитном средству. Указивано је на потребу да свака држава изради за своју школску омладину филмове у којима ћe бити представљена географија, етнографија, историја и уметност дотичне земље. Ти филмови би били, најпре, сјајно васпитно средство за национално васпитање, али би у исти мах послужили, одашиљањем у школе у иностранство, као одлично средство са пропаганду, као и за међународно зближавање. 5. Рад на светском миру. Исти захтев као у тач. 7. прве представке. У. У. О. Ж. моли Министарсто Просвете, да му повери израду такве књиге уз финансиску помоћ министарства. С тим у вези требало би наложити писцима уџбеника, да у ове унесу чланке о тим питањима, а да у исти мах из њих изоставе све што распирује мржну према страним народима. 6. Од особитог је значаја увођење у школе наставе моралног и грађанског васпитања. Како се са данашњим нашим школским програмима, тој области васпитања не показује довољно пажње, потребно је да се у све школе, почев од основних па до највиших разреда средње школе, уведу као обавезан предмет моралне и грађанске поуке. Нарочите читанке, у којима су сакупљени чланци, који побуђују на расправљање разних питања из те области, утицале би на омладину да постају добри грађани своје земље, упознати са свима дужностима, које имају према њој. Представка господину Министру Просвете поднета је заједнички са претседницом Удружења наставница средњих школа и претседницом Лиге жена за мир. На захтев Женског Савеза да се од наших чланица изабере кандидат за прво заседање Друштва Народа, које ћe се одржати у месецу марту, а на коме ћe се решавати правне ствари, удружење је делегирало госпођицу Милену Атанацковић, правника, као свог првог делегата и г-ђу Јелисавету Поповић, професора, као другог. Исто тако поднета је молба господину Министру иностраних дела, да се за делегата на конференцији у Хагу прими г ђа Анка Гођевац, докторанд права, која се специјално бавила питањем националности удате жене, о чему ћe се на конференцији претресати. Ради пропагирања идеје Лиге Народа и уопште рада на светском миру и интелектуалном зближавању свих народа, Удружење У. О. Ж. је желело да ступи у што ближу везу са Удружењем за Лигу Народа. Секретар Удр. за Лигу Народа господин Миодраг Ибровац, професор университета свесрдно је прихватио ту идеју и обећао да ћe позвати чланице Удр. У. О. Ж. на прву своју седницу.

ШИРИТЕ ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број I—2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Страна 3