Ženski pokret

На иницијативу и позив претседнице Лиге жена за мир наше је Удружење решило да ступи у ужу радну заједницу са Удружењем наставница средњих школа и Организацијом учитељица и да ради на општем просвећивању и остварењу заједничких циљева. Као прва ствар, коју је ова радна заједница предузела, јесте стварање библиотеке у Дому студенткиња. Предлог нашег Удружење је покретање библиотеке за децу и омладину. Осећајући потребу да све жене са универзитетском спремом буду у једној заједници и имају међусобно један споразум, Удр. У. О. Ж. обратило се Удружењу наставница и Друштву жена лекара позивајући их да постану чланице У. О. Ж. Како су универзитетски образоване жене растурене по разним стручним организацијама и тешко се решавају да ступе у једну нову организацију, то их је Удружење позвало да приступе у целини, као индиректне чланице, плаћајући поред чланарине своме друштву један минимум за одређену квоту нашој централи. Да би удружење радило на пропагирању наше средњевековне културе у земљи у иностранству, Управа удр. намерава да изради албуме иницијива из наших старих средњевековних рукописа, који су изванредно уметнички изведени. Тога ради ступило је у везу са господином Војиславом Стевановићем, професором цртања, који је израдио веома обилату колекцију наших иницијала. Удружење је предузело да у Министарству Просвете изради одобрење да се ти иницијали прештампају у Држ. Штампарији и као изванредни споменици наше културе, растурају по нашим школама и иностранству. У пројекту је да се ускоро отвори универзитет за народ као задужбина Илије Коларца. Посао око вођења те ствари поверен је г. Милану Гролу. Удружење је поднело представку и изјавило своје жеље да учествује у раду тог универзитета. Господин Грол, који је и као министар просвете био веома предусретљив према захтевима наших интелектуалки, и овога пута љубазно се одазвао. Изложивши план будућег рада, рекао је да ћe чланицама У. У. 0. Ж. поверити нека предавања. Како наше Удружење тешко прибавља материјална средства, па чак и своју минималну чланарину од 25 дин. годишње, удружење се обратило свима удружењима, члановима интернац. фед. са питањем: на који начин долазе до својих прихода. Тога ради је основана секција, која ћe се нарочито бавити тим питањем и којој је стављено у дужност да даје предлоге и врши пропаганду. Чланови ове секције су: Милица Војновић, Љубица Марковић, д-р Олга Палић, д-р Вера Кићевац и РадмиЛа Чолаковић. Секција је активно почела да ради на пропагирању удружења у унутрашњости и прикупљању што већег броја чланица. Да би се увећали приходи удружења, чланице су предузеле приређивање чајанки у својим домовима. Прву такву чајанку приредила је председница удружења 29 децембра 1929 г. Поред прихода од 240 дин. ова врста пријатељских састанака је корисна за међусобно зближавања самих чланица. Удружење је учествовало у свима манифестацијама културног и јавног живота наших жена и помагало сваку њихову акцију. Удружење У. 0. Ж. живо је помогло акцију Удружења наставница сред. шк. да се удатим женама државним чиновницама одреди пун додатак на скупоћу. Редовно учествује на седницама Женског Савеза. Учествовало је такође на конгресу Женског Савеза одржаног у Сплиту 6, 7 и 8 октобра 1929 године. Делегат удружења, госпођа Јелена Минић архитект, поднела је опширан извештај о раду конгреса. Чланице удружења присуствовале су свечаном отварању Дома студенткиња. У име нашег удружења поздравила је председница, будуће сараднице, једним топлим говором. Приликом отварања Дома предат је од стране Удружења прилог у суми од 290 динара.

На дан мира 11 новембра чланице су присуствовале свечаности приређеној у сали Црвеног Крста Такође су присуствовале на прослави Материнског удружења. Удружење је увек сарађивало са Удр. наставница средњих школа, Друштвом жена лекара и Лигом жена за мир. Приликом годишње скупштине Женског покрета, Удружење У. О. Ж. је поздравило досадањи рад покрета и изразило своје жеље за успешан рад у будућности. Исто тако удружење је захвалило покрету на досада указаној помоћи. Поред овога упућено је писмо Швајцарском удружењу и захваљено на љубазном пријему приликом конгреса Инт. фед. Приликом наименовања двеју Пољкиња за професоре универзитета, наше удружење је изјавило своју радост пољском удружењу поводом овог великог успеха. Најзад наше удружење је упутило свима важнијим удружењима члановима федерације честитке за божићње празнике и нову годину. II ДЕО Рад у вези са иностранством Удружење ја у овој години било у живљем контакту са Интернационалном федерацијом. Као што је познато Савет у Мадриду 1928 год. примио је наше удружење за члана федерације. Конгрес у Женеви 1929 потврдио је тај пријем. Наш улог федерацији износи 25 швајцарских франака годишње. Федерација је увек извештавала удружење о својим акцијама шаљући разне брошуре, проспекте, штампане извештаје о конгресу и т. д. Инт. федерација је тражила од нашег Удружења, да јој се препоруче десет књига из наше књижевности, које би најбоље могле послужити интелигентном странцу да разуме дух и душу нашег народа. Поводом тога 7 фебруара 1929 године расписана је анкета у виду чланка у дневном листу „Време“. После свестраног третирања тог питања, начињен је дефинитивно овај списак књига на страним језицима које најбоље илуструју нашу земљу. 1. W. V. Temperley, Историја Србије. 2. Dr. К. W. Seton Watson, Сарајево. 3. Н. Wendel, Борба Јогословена за јединство и слободу. 4. Millet, О српској уметности Средњега Века. 5. Монографија о Мештровићу, 6. Народне песме у француском и енглеском преводу. 7. Павле Поповић, Југословенски приповедачи (Антологија). 8. Влад. Ђорђевић, Популарне мелодије. 9. Лена Јовичић, Стране из путовања по Југославији. 10. Његош, Горски вијенац. Како удружење није располагало већом сумом новаца, да би могло све ове књиге набавити, то је упућена Централи само ова листа са књигама, које удружење има. Истовремено упућена је молба Министарсву ино страних дела, да нас за ту сврху помогне новцем или књигама. Министарство иностраних дела послало је неколико врло лепих примерака књига, које је удружење одмах упутило Централи са напоменом, да могу врло корисно послужити за упознавање наше земље, и ако нису из листе предложених књига. Уз то је Министарство доделило удружењу и суму од 1000 динара за набавку књига. На захтев Централе да се пошаље списак књига, које су се појавиле год. 1927—28, и које би ваљало превести, Управа удружења је решила да предложи овај списак: 1. Отон Жупанчић, Дечје песме. 2. Слободан Јовановић, Друга влада Кнеза Михаила. 3. Богдан Поповић, Огледи. 4. Вељко Петровић, Уметност у Војводини. 5. Иво Андрић, Приповетке. 6. Бора Станковић, Стари дани. 7. Тихомир Ђорђевић, Наш народни живот. 8. Павле Поповић, Југословенска књижевност. 9. Мирослав Крлежа, У агонији. Биро за интелектуалну кооперацију обратио се удружењу тражећи да се пошаљу имена особа, које би желеле да раде на превођењу са стра

них језика. Одазвале су се г-ђе: Паулина Лебл-Албала, Исидора Секулић, Аница Савић Ребац, Зорка Каснар Караџић, М. Стенсфалд Поповић, Катарина Богдановић и друге. Централа је обавештавала Удружење о свима расписаним конкурсима за стипендије. Удружење је о томе обавештавало своје чланице преко дневних листова. Интерес је увек био врло жив. Дссада је удружење учествовало у овим конкурсима: Стипендији расписаној за усавршавање у медицини. Кандидат г-ђица Dr. Љубица Митровић, лекар. Стипендији И. Ф. за литературу, историју, археологију. Кандидати Радмила Чолаковић, библ., Ружица Стефановић, професор. За америчку стипендију (објављене у Политици 29 октобра 1929.) Удружење је предложило федерацији г ђицу Аницу Ђукић, професора Такође за немачку стипендију предложена је гђица Миља Симић, суплент у Крагујевцу. Удружење је обавестило Централу, да се прима обавезе за Унив. Санаторијум у Лезену. Конгрес Интернационале федерације У. О. Ж. одржан је од 6 до 30 августа 1929 године у Женеви. За нас је овај конгрес имао више значаја, јер смо први пут ступили као чланови федерације. Делегат нашег удружења била је претседница госпођа Паулина Лебл-Албала. Било је делегата из 35 земаља, укупан број 550. Тада је прослављена десетогодишњица постојања Интернац. федерације. На седници од 12 августа наш делегат г-ђа Албала одржала је приступан говор, у коме је представила нашу земљу и изнела историјат наших универзитетски образованих жена. Интернационални Биро за интелект. кооперацију тражи да се Удружење прими да изради библиографију радова универзитетски образованих жена за последње две године. Овај рад су примиле г-ђице: Милица Војиновић, Љубица Марковић и Радмила Чолаковић. Завршујући овај извештај удружење моли чланице да и даље буду активне, како би у будућности постигло што већи и потпунији успех.

Писмо председнице Удружења универзитетски образованих жена, упућено универзитетски образованим женама

Поштована Госпођо, Удружење. универзитетски образозованих жена, основано крајем 1927 год., ради већ две године на заједничким циљевима свих академски образованих жена. Оно је до сада одржало више предавања на Народном Универзитету, као и две свечане академије, приредило више јавних конференција с дискусијом, на којима су претресана питања која тангирају интересе наше интелектуалке, расписало награде за израду научних радова из области културне и социјалне делатности наших жена, објављивало знатан број конкурса за интернационалне стипендије, ставило себи у задатак да изради статистику и библиографију радова свих наших университетски образованих жена, потпомагало акцију наших интелектуалки приликом њиних разних интервенција код меродавних, узимало учешће у разним манифестацијама наших културних и јавних радница и удружења и др. Вероватно вам је наш рад познат, као и рад интернационалне федерација У. О. Ж., чији смо ми члан, а у којој су окупљене чланице из 35 земаља. Наше удружење је већ у два маха било заступљено својим делегатима у редовним годишњим заседањима наше опште управе, и то 1928 у Мадриду и 1929 г. у Женеви. Пошто наша федерација има у свима већим местима Европе своје домове, то се наше чланице кад путују у иностранство могу тамо обратити за сва обавештења, уверене у најлепши пријем. Да бисте били боље обавештени о нашем раду, молимо Вас да изволите доћи на нашу годишњу скупштину 9-11 о. г. која ће се одржати у просторијама Женског Клуба (Кнез Михаилова 46).

Надамо се да ћете помоћи и наше Удружење, као што то већ чините и самим Вашим стручним радом и ауторитетом једне интелектуалке, чији се утицај oceћa у друштву. Али, како ауторитет интелектуалки зависи и од броја организованих чланица, ми Вас молимо да изволите постати редовни члан нашег удружења, као и да нам у своме кругу упишите још коју чланицу, било за редовну, било које друге врсте. Молимо Вас да нам свој одговор, чланске улоге и испуњене апеле изволите послати на адресу: Г-ђици Ружици Стефановић, професору, Београд Косте Стојановића 6. 24 јануара 1930 Београд

Паулина Лебл-Албала

Белешке

Из уредништва. Због техничких немогућности овај јануарски број је мало закаснио. Надамо се да ћe лист идућим бројем ући у редовно излажење, без застајања и закашњења што зависи највећим делом од уредног слања претплате. Промена адресе. Г-ђа Алојзија Штеби, уредник, променила је адресу. Нова адреса је: Студеничка улица, број 12/III. Годишња скупштина Удружења универзитетски образованих жена. У недељу 9 фебруара т. г. у 16 ч. одржаће се друга редовна скупштина Удружења У. О. Ж., о чему се извештавају чланице удружења. Годишња скупштина Женског Покрета у Сарајеву. 29 децембра л. г. одржао је сарајевски Женски Покрет своју скупштину. Из извештаја, који је био поднет скупштини, видимо да је у прошлој години одржао сарајевски Ж. П. три анафалбетска течаја и један течај са темом „Душевно и телесно васпитање детета“. На томе течају су се предавали следећи предмети: хигијена мајке и детета, дечија храна, хигијена школског детета, психологија детета, основи педагогије, дечије игре. Тај течај је имао 15 слушалаца, који су са великим интересовањем пратили сва предавања. За ученице 4 разреда учитељске школе је организовао Женски Покрет течај за практично домаћинство, који је успео изнад свих очекивање. Течај је водила госпођа Георгина Грчић и на њему су научиле ученице кухање, прање рубља и посуђа и т. д. Пошто је Народни универзитет позвао Ж. П. да одржава своја предавања на Народном универзитету, организовао је Ж. П. следећа предавања на Народном универзитету: Брак и политика популације (Др. Маша Живановић); Пацифизам кроз дом и школу (Јованка Чубриловић); О пацифистичким тежњама у међународним уговорима (Радојка Манојловић); Увод у савремену хигијену жене (Др. Маша Живановић); О венеричним болестима (Др. Стака Бокоњић). У удружењу болничара је одржао Ж. П. пет предавања, на Палама шест предавања и госпођа Др. Милица Богдановић из Загреба је одржала два предавања и то: Selma Lagerlof и Трговина девојкама и њихова заштита. Поред тога је Ж. П. узимао учешћа у свима акцијама за заштиту жене, пропагирао захтеве феминистичког покрета кроз дневну штампу ит.д. Из овога веома кратког извештаја може се закључити ванредна активност сарајевског Ж. П. и само се чудимо, како су могле неке дневне новине писати, н. пр. београдско „Време“ да је Ж. П. у Сарајеву промашио свој циљ. Велика заслуга за ову активност и систематски рад Ж. П. припада доскорашњој претседници, госпођи Др. Маши Живановић, и ми веома жалимо, што је поднела оставку на свој положај. За претседницу је изабрана госпођа Олга Анђелковић и надамо се да ће она водити Ж. П. у Сарајеву у оном истом здравом феминистичком духу као што га је водила Др. Маша Живановић. Прва жена у Југославији, која је постала доктор комерцијалних наука је госпођа Марија Клобучар из Загреба. Она је ових дана докторирала на Високој комерцијалној школи у Загребу.

Страна 4

ШТАМПАРИЈА ЧОЛОВИЋА и МАЏАРЕВИЋА - БЕОГРАД МАКЕНЗИјЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. - ТЕЛЕФОН БРОЈ 11-42 И '47-35.

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Број 1 —2