Ženski pokret

najskorija izjava od zvaničnih delegaci ja, koje se neprestano pominju od Kelogovog Pakta. Pa ipak, na suprot svima tvrđenjima velikih sila, nespokoj stvo naroda, odnosno mogućnosti da se dođe uskoro do kakvog novog rata, svakim danom sve je veća i veća. Konferencija za razoružanje već se približava, ali ipak možemo svuda konstatovati samo porast vojnoga budžeta, usavršavanje oružja, pronalaženje novih sredstava za razoravanje. Mir se uzdiže pred nama kao jedan sklop problema, koji su potpuno zamršeni, i čije se rešenje traži naučnim ispitivanjima, na zvaničnim sastancima, u raznim diplomatskim kom binacijama. Tako se došlo do zaklučka, da treba smatrati Evropsku Uniju kao prvu etapu ka ostvarenju opštega mira. Evropska Unija u sebi sadrži jedan veliki broj problema međusobno povezanih, tako da se ne bi mogao rešiti jedan, a da se ne uzmu u obzir i svi ostali. Gde bi se trebalo početi? Da li jednom politikom, ih jednom ekonomskom organizacijom? Da li bi razoružanje trebalo da bude jedan predhodni uslov za stvaranje Evropske Unije, ili bi to trebalo da bude samo posledica? Na tome istom zasedanju se priznalo, da bi prvobitni uslov za uspešno stvaranje Evropske Unije bila jedna ekonomska organizacija Evrope, koja, uzimajući u obzir preporuke, koje je formulisala Ekonomska Konferencia 1927 godine ima prvo da smanji carinske brane medu zemljama i da stvori jednu trgovačku konvenciju, kojom bi se mogla savladati ekonomska kriza. Ne varajmo se. Za današnju organizaciju društva kamen temeljac, na kome je osnovana celokupna politika našega veka, jeste ekonomski problem. Ali, u koliko su više raznoliki interesi, u koliko je veća konkurencija, u toliko i ekonomska organizacija postaje teža. Tako se pokazuje kao najteže ostvarljivo, organizacija država po pokrajinama. Tu se takođe ројаvljuju isti problemi, ali samo manje kompleksni. Oni se vide iz bliza, oni se bolje razumeju, mogu se češće diskutovati, i tako se uspeva da se stvori jedna atmosfera međusobnog sporazumevanja. Tako i unija među zemljama, koje sačinjavaju Balkansko Po luostrvo, zemlje koje su međusobno zbližene istorijom, tradicijama, običajima, klimatskim prilikama, kulturom, nalaze se danas u prvim redovima. Potreba za Unijom među zemljama, ideja koja postoji već više stoleća, svećano je proklamovana na Konferenciji za Mir u Atini 1929 godine. Od tada je već načinila ogromne napretke. Na prvoj Balkanskoj Konferenciji, održanoj u Atini oktobra prošle godine govoreno je o svima problemima, koji razdvajaju Balkanske zemlje. Na dnevnom redu iduće Konferencije, koja će se održati iduće jeseni u Carigradu, diskutovaće se o najškakljivijim pitanjima čak i o pitanjima manjina. Već se uspelo da se formulira jedan projekat o carinskoj uniji, o jednoj balkanskoj banci, o komunikacijama, poštanskoj uniji. Sasvim skoro, jedan projekat veoma interesantan i detaljan bio je izradio profesor Spiropulos. Celokupan taj rad, koji je do sada vršen, ne pokazuje ništa više do napore privatne inicijative, koje Vlade prate samo blagonaklono, ali bez ikakve zvanične obaveze. Ali, iskustva koja se u tome radu stiču, docnije će biti vrlo korisna za uniju svih evropskih država uniju koja će docnije biti samo. jedna etapa ka svetskoj uniji svih država. Ali, postoji još jedan veoma jak argumenat za regionalne unije, a to je što one medu ženama nailaze na vrlo. veliko odobravanje. Žene ja ovde govorim o velikoj masi žena, i naročito u zemljama, u kojima one još nisu uzele učešća u političkom životu svoga naoda, ne mogu se lako zainteresovati za jedan pokret, koji ne mogu lako da shvate, kao što je na pr. ekonomska organizacija Evrope. Ali, one vrlo dobro mogu razumeti, šta to znači lako opštiti, i to veoma jevtino, sa svojim susedima, lako izmenjivati, i bez velikih troškova, međusobne

produkte i t. d. 1 što je najvažnije, one bi veoma dobro shvatile šta to znači svršiti sa tim strašnim ratovima među našim zemljama. Međutim, dok ceo taj organizatorski rad napreduje u Ligi Naroda za Evropsku Uniju, i u Balkanskim zemljama rad za regionalnu uniju, mi imamo kao garanciju protiv ratova samo zvanične izjave komisija i podkomisija, koje se bave studijom raznih problema već godinama i godinama, za koje vreme su dali dovoljno vremena ratnim profiterima da iskoriste rad na usavršavanju razornih sredstava i da potpiruju mržnju među narodima. Pred tom kabinetskom diplomacijom, koja nikako ne može da završi svoje studije o najvitalnijim i najhitnijim pitanjima, mi, žene, stojimo kao jedna moćna sila volje. Nama je potpuno svejedno na koji će način države postići da se razoružaju, samo neka to već jednom učine. Njihova je dužnost da to urade. One su rat stavile iznad zakona. Mi uvek kažemo da ljudi (muškarci) stva raju i vode ratove. Ali, to nije istina. Žene stvaraju ratove isto tako kao i ljudi. Ako one to ne čine političkim sredstvima, one to vrše svojim moralnim uticajem. Rat, to su vojske, glavne komande, to su ljudi. I svi ti ljudi, sve te skupine ljudi, to su naši sinovi. Učinimo da savest svih građana bude poštovana, da se svakom građaninu pruži mogućnost da služi ili jednoj instituciji za razoružavanje, ili jednoj instituciji za konstruisanje, jednome radu za medusobnu socijalnu solidarnost. Mi moramo učiniti da shvate oni, koji pripremaju strašan novi masakr ljudstva, da više ne mogu računati na službu žene u ratu. Sve žene, koje pružaju svoje usluge za vreme rata u fabrikama municija, u biroima, pa i u bolnicama, odgovorne su za život čoveka, koga su poslale na front zastupajući ga u njegovoj dužnosti. I stoga, mi nećemo više takav ubilački patriotizam. Ni jedna žena ne sme više da dozvoli da joj se prljaju ruke u ljudskoj krvi. Destruktivne snage čovečanstva imaće protivu sebe u buduće jedinstven front svih žena sveta, front koji ne mogu pobediti ni topovima, ni mitraljezima, ni otrovnim gasovima. To nije jedna organizacija, koja u nekom birou traži rešenje najvitalnijih problema čovečanstva. To nije jedan skup internacionalnih diplomata, gde svako teži da pretegne na njegovoj strani. To je jedna snaga duše, iznad ličnih interesa, iznad nacionalnih interesa. Snaga života protivu nadmoćnosti smrti. I život mora pobediti. Тиме су били завршени реферати. Затим је председница, г-ђа Рут Морган поднела следеће три резолуције, које су биле једногласно примљене.

Резолуција о разоружању: Конференција за мир Интернационалне Алијансе са задовољством констатује сазив конференције за разоружање године 1932. Она се нада да ћe ова конференција испунити очекивање свих народа тиме што ћe да закључи прво и стварно разоружање. Версајски уговор је разоружао поједине државе као почетак општег разоружања. Пакт Друштва Народа је такво разоружање свечано обећавао. Бриан-Келогов пакт је осудио рат. Ако се не постигну сада опсежна разоружања, то би значило кршење пактова и значило би опасности од нових катастрофа, Ако се пак на конференцији сагласе државе за истинско разоружање, оне би тиме издашно ојачале гаранције за мир. Ако народи, од којих су жене један велики део, траже разоружање, владе ћe бити присиљене да испуне тај захтев. Економска резолуција: Конференција констатује да је светска привредна криза доказала слом старих метода конкуренције у погледу трговине и новчаног тр-

жишта. Ради тога Алијанса подупире настојање Друштва Народа, које тежи томе да установи један систем међународне сарадње. Интернационална алијанса тражи пре свега да се приведу у живот закључци привредне конференције при Друштву Народа и нарочито позива своје европске оргнизације и друштва да појачају своје деловање, јер очигледно је да је Европа, која није привредно организована, опасна за светски мир. Учествовање жена на Конференцији за разоружање : Конференција Интернационалне алијансе изјављује да би жене морале бити заступљене у официелним делегацијама, које ћe слати поједине државе на Конференцију за разоружање године 1932 и позива жене свих земаља да у том смислу раде код својих влада. U utorak, 19 maja, podneti su konferenciji izveštaji. Prvi izveštaj dala je sama Komisija za mir i Drustvo Naroda Internacionalne alijanse. Taj izveštaj glasi:

Izveštaj Komisije za Mir i Ligu Naroda u Internacionalnoj alijansi

Poslednji naš zvanični sastanak održan je u Berlinu, prilikom Kongresa Internacionalne alijanse. Mi smo svima članovima Alijanse poslali rezolucije, koje su donete na Berlinskom Kongresu a naročito smo skrenuli pažnju na sledeću rezoluciju: »Tražimo da Liga Naroda u najkraćem roku pozove jednu konferenciju za razoružanje, i da ta konferencija pripremi jednu konvenciju, koja ne samo da će predvideti ograničenje oružanja, već i neposređno smanjenje i flote, vazdušnog i suvozemnog oružanja«. Mi smo srećni što sada već znamo, da će se Konferencija za razoružanje održati 1932 godine i stoga smo sazvali konferenciju u Bеоgradu, da bi članovi Alijanse imali mogućnosti da sastave jedan program siguran i odlučan da bi naši članovi po jednom planu vodili akciju za mir. Mi smo pozvali članove Alijanse da organizuju sastanke i konferencije, na kojima će se govoriti o potrebi akcije za mir i Ligu Naroda u njihovoj zemlji. Mi smo bili u mogućnosti da vidimo, da su sve žene potpuno spremne da se učini jedan veliki zajednički napor u korist opšteg razoružanja. Marta meseca pr. god. organizovana je bila u Holandiji jedna izložba u korist Unije za Ligu Naroda, na kojoj su pozvane razne internacionalne organizacije da pokažu svoje pacifističke akcije. Tako je tom prilikom i Komisija za mir i Ligu Naroda Internacionalne alijanse iznela koliko velika i uspešna akcija Internacionalne alijanse doprinosi u pacifističkim naporima koji se osećaju u celome svetu. Ja sam mogla dobiti veoma dobro mesto u Salle des Chevaliers u Hagu. Oko zastave Int. Alijanse bile su postavljene zastave ostalih zemalja, u kojima postoje naše organizacije. Portreti velikih žena iz feminističke svetske istorije, potsećali su publiku na njihove misli, njihova dela, celokupan njihov život, koji je bio posvećen miroljubivim težnjama. Mi smo tada izdali jednu knjižicu, u kojoj smo u rezimeu dali izveštaj o našoj komisiji za Mir i Ligu Naroda, od njenog osnivanja do danas, sa Berlinskim rezolucijama, kao i odlukama donetim u Asterdamu i Drezdenu. Ova knjižica je besplatno bila razdeljena, u propagandistčkoj svrsi. U Beču maja meseca 1930 god., za vreme Kongresa Internacionalnoga ženskoga saveza, imali smo jedan sastanak naše komisije za Mir i Ligu Naroda, i tom prilikom smo održali sastanak sa g-com Atanacković i ostalim članicama Alijanse ženskih pokreta, koje su se tada nalazile u Beču, da bi se dogovorili za održavanje ove Konferencije u Jugoslaviji. U Beču smo definitivno doneli odluku za o-

državanje ove Konferencije, koju je odluku naša predsednica komisije, g-đa Rut Morgan, koja nije bila u Be ču, docnije veoma rado prihvatila. Celokupnu organizaciju oko pripreme za Konferenciju obavile su pretsednica i sekretar Komisije. Program za konferenciju je utvrđen sporazumno sa pretsednicom Alijanse g-đom Ašbi, i smatramo da je dobro uspeo, s obzirom na velike teškoće, na koje smo nailazili. Svaka internacionalna organizacija daje veoma komplikovane zadatke i zahteva velike napore i mnogo strpljenja, te stoga pre no što smo se mogli ovako sastati, mesecima je bilo potrebno da se naporno radi, da bi se uspelo. Veoma mnogo su nam odgovarali, da teška ekonomska situacija otežava duga putovanja do Beograda, i stoga smo veoma zahvalni onima, koji su došli, i verujemo da ćemo imati plodan rad i korisne diskusije. Naročito zahvaljujemo g-đi Morgan, za veliki napor koji je učinila da dođe ij Njujorka, radi rukovođenja ovom Konferencijom. Na žalost, počasna naša pretsednica, g-đa Čepman Ket, nije u mogućnosti da pravi ovako velike puteve, ali ona je u mislima uvek sa nama. Ona je bila veoma zainteresovana našim programom, i poslala nam je svoj pozdrav, koji ćemo pročitati. Na kraju moramo zamoliti g-đu Morgan da od naše strane toplo zahvali priložnicima iz Amerike, koji su nam svojim prilozima omogućili da organizujemo konferenciju za mir u Beogradu. Ne mogu završiti ovaj izveštaj, a da ne zahvalim i g-ci Atanacković, kao i njenim saradnicama, iz sveg srcu, za sve pripreme, koje su izvršile i srdačan prijem, koji osećamo. U nadi da ćemo imati dobar i plodan rad, i da ćemo uspeti da u potpunoj saglasnosti formiramo zadovoljavajuće rezolucije, ja molim sve članove našeg Komiteta, da posvete sve svoje vreme sa nama zajedno, da pokažemo da žene celoga sveta hoće mir u celome svetu.

Roza Manus,

sekretar

Извештаји и предлози делегата Комисије за Мир

Холандска (делегат: г-ђа Манус). Рад на пацифизму је једна од главних тачака програма нашег Холандског феминистичког друштва. Под вођством г-ђе Бакер ван Бос имали смо неколико састанака где смо саветовали женама да иско ристе утицај који су стекле у својој професији или социјалном положају за велики циљ мира. Са задовољством напомињем да млађе генерације показују све већи интерес за проблеме мира, да је основано више организација које праве велику пропаганду путем штампе. У нашим школама се указује пажња раду и проблемима Друштва Народа. Холандско феминистичко друштво покушава да учини много за претстојећу кампању за разоружање и, са помоћу холандске источне и западне Индије, нада се да ћe успети да пробуди земљу из индиферентности која је њен најгори непријатељ.

Engleska (delegat g-đa Rol). Pokret za mir u Engleskoj koncentrisan je na pripremanju javnog mišljenja za predstojeću Konferenciju za razoružanje 1932. Lord Sesil je izjavio da, ako konferencija ne uspe, mali će korak biti između nas i idućeg rata. Mnoga društva rade na tom zadatku pripremanja javnog mišljenja. Najvažnija je Unija za Društvo Naroda koja broji skoro milion članova i ima grane u 300 varoši ili sela. Samo u jednom kraju (Suseks) održato je 150 mitinga u prvom tromesečju ove godine. Ova Unija sarađuje sa Internacionalnom Ligom žena kupeći potpise za deklaraciju za razoružanje na kojoj ima potpise iz cele zemlje i koja će se predati Konferenciji iduće godine. Pokušavamo da od ovoga načinimo

Страна 2.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 17—20