Ženski pokret

što pokazuje, da se ono svojim radom dovoljno afirmiralo tako da mu broj članica neprestano raste. Šta je dosad uradilo? Ono je preko svojih organizacija uspelo, da uz minimalne lične troškove, a uz veliku sigurnost prebaci neke mlade putnice, putnike s jednog kraja države na drugi. Smestilo je mnoge svoje članice pripadnice na mesta koja su njihovim sposobnostima najviše odgovarala. Svojim članicama studentkinjama pomoglo je da se brže i lakše snađu u inostranstvu kuda su pošle zbog svojih studija. U mnogo slučajeva zauzelo se kod merodavnih faktora za devojčice radnice osobito prilikom pojedinih nesrećnih slučajeva u industrijskim preduzećima. Ono je tražilo, da se uvedu mere protiv prostitucije, da se dokinu javne kuće. Inicijativom društva držala su se predavanja u Radničkoj komori u Zagrebu, što po samim članicama što po gostima. Osim toga održavali su se i drže se nedeljeni posle podne, poučno-zabavni sastanci za radnice i kućne pomoćnice. Naglašujući da isto tako »kao što ne bi trebalo da uvek imućni pozivaju imućne na ručak, ne valja ako obrazovani samo jedni drugima pričaju što znaju, nego treba i od duhovnoga blaga davati onima, koji sami ne mogoše doći do njega« svi sastanci su naišli na neočekivano lep odziv. Na njima se mnogo vodi računa o tome, šta bi posetiteljke želele da videi čuju, kao što se vodi evidencija i o tome, koje devojke stalno dolaze i iz kakvog su zvanja. Uskoro biće postavljene afiše na željezničkoj Stanici da devojke znaju kud da se obrate,

ako dođu same a nepoznate u grad; javi li se koja ranije, dolaziće po nju i na stanicu, svakako, da ju najpre odvedu u Dom. A gde je taj Dom i kako izgleda? Smešten je u Gajevoj ulici br. 28 I kat. u nekadanjoj Kukovićevoj kući, a u današnjoj legaciji velikog socijalnog dobrotvora Šandora Aleksandra. Stan je od pet soba i sviju nuzgrednih prostorija. (Ceo uređaj koštao je oko 58.000 dinara). Veliko i zračno pretsoblje, društvena soba, soba za upravnicu i tri spavaće sobe, u svakoj pet kreveta. Uz svaki je krevet paravent, noćni ormanić i orman. Nameštaj je beo, jednostavan i vrlo praktičan. Kupatilo i kujna. Sve je vrlo vedro, simpatično i skroz higijensko. Otkako je Dom otvoren ima već nekoliko stalnih stanarica, a ima ih, koje su samo prenoćile. Red je u svakom pogledu vrlo velik, tako da su sve vrlo zadovoljne, što su našle tako lep i jeftin konak. Šta da kažem još? Da se radujemo, da u današnje teško vreme uspeva jednom malom krugu žena da solidno širi svoje područje rada i da olakšava time mnogima i mnogima često i pretešku borbu za eksistenciju. Bez pompa, bez ikakvih vanjskih ambicija, svesne samo svojih čovečanskih dužnosti što je dosad društvo stvorilo, ostvareno je inicijativom najagilnijih njegovih upravnih članica: pretsednice g-đe dr. Milice Bogdanović, pa g-đa Zore Mihalić i Hane Brovet, a uz svesrdnu i izdašnu saradnju sviju drugih, čiji rad od srca pozdravljamo želeći im i dalje uspešan i plodonosan rad.

Ј. В.

II БАЛКАНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

У Цариграду je одржана од 19—26 октобра 1931 године Друга балканска конференција, која је наставила посао прве, одржане 1930 године у Атини. Док се у Атини постављао идејни темељ заједници балканских народа и неодговорно истицале жеље, већ на Другој конференцији у Цариграду од жеља се прешло на реалне послове. Код истих жеља су сви људи сагласни, али путеви њихових остваривања су различити. Ту се брзо увиди, да је стварни живот далеко од жеља. Па ипак сви су учесници показали на Цариградској конференцији добре воље, да питања правилно поставе и да се свим силама потруде, да нађу најбоље решење. Мора се јасно рећи, да и ако је за нас, балканске народе, Балканска заједница највећи идеал да-

нашњице и сутрашњице, ипак су тешкоће за његову реализацију исто онолико тешке, као и оне што су их балкански народи преброђавали ослобођавајући се империјализма и стварајући своје самосталне државе. Тешкоће су многоструке: психолошке, економске, политичке и социјалне. Све се оне не дају пребродити на једној конференцији. Нико од присталица Балканске заједнице није лаковеран, да ће се до њеног остварења доћи лако и брзо. Не, сви су неимари нове будућности балканских народа свесни задатка што су га се подухватили, као и тешкоћа, које се при његовом решавању морају савладати. И то им и даје снагу и драж, да храбро иду напред ка великом циљу. Без борбе нема победе, а без тешкоћа се вековна дела не стварају. На Цариградској конференцији су се већ

ФЕБРУАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ