Ženski pokret

ње проституције. Проституција je непозната у овој земљи, пошто су на захтев жена створени сви они предуслови који осигуравају незаштићеној жени да може мирно живети и у случају сваке фамилијарне незгоде, болести и у другим случајевима. Строги закони забрањују проституцију, и требало је само неколико гсодина да је Финска претекла и све остале велике државе. Једва има случајева проституције, иако се неки деси спада у сензације. Међутим, фински закони не прогањају само жену него и мушкарце. У највише европских држава улична жена изложена је прогањању док је мушкарац кога за његово јевтино уживање пуштају слободног. У Финској жену и мушкарца заједно депортирају ако их ухвате на забрањеној проституцији. Премда жене у Финској имају више прилике изиграти закон, јер су у непосредној вези са мушкарцима него код нас, ипак се не може чути да су прекршиле закон, имајући у виду да у Финској има и таквих занимања на којима могу да просперирају само женске, за која се места мушкарци не би ни примили. Продирање женских и њихово освајање терена најкарактеристичнији је доказ што су сви келнери, бријачи, кондуктери на електричним жељезницама, све само жене. Фински мушкарац који поштује равноправност жена сматра сасвим природним да жене долазе на све више звања и занимања и да се примају таквог росла које у другим земљама сматрају чудноватим, смешним и, чак, унижавајућим. Тамо се може и у купатилима наћи само женских намештеница. Ова послуга масира и мушке и трља, и свршава послове, што је у другим европским државама посао мушкараца. Деца угледних породица, признате девојке из угледних кућа примају се и оваквог за-

нимања без сваког устезања и женирања. Рад је светиња и овај се појам урезао у душу финског човека, и не може се избрисати. Родитељи не налазе у томе никакве стрепње и не сматрају тс необичним да им се дете прима оваквог занимања, јер нико и не мисли претставити да би неко могао злоупотребити рад ове запослене жене. Говорио сам са више родитеља и овима ни на памет није пало да би њихово дете поред редовног занимања, терало још и неко лакше занимање. Ако би се евентуално догодило да се неком мушкарцу јачег темперамента допадне, - рецимо, код бријача или у куратилу нека девојка, и да са њоме почиње интимније понашање, ова би девојка, која служи, опрала таком мушкарцу главу тако да би га за увек прошла воља. Финска жена много тера спорт, јаше, плива, и у томе хоће да буде једнака са мушкарцем. Финска жена се никад не осећа као да је без одбране и протестује против сваке помоћи. Охоло изјављује да је равноправна са мушкарцем, и зна бранити своје интересе, и против једне јаче силе. Породичан миран живот управо је завидан. Породица живи у најлепшој хармонији и браколомство и растава су велика реткост. Жена је толико пожрвован и веран друг човеку да и после удаје задржава ону скромност и место које је и пре имала. Ако прилике траже да и она мора радити, она то чини, и дели са својим другом све бриге. Модеран и слободоуман живот не тера жене у штетне струје. Не злоупотребљавају постигнуте резултате, напротив с њима и раде за своја права и за права мушких.

BELEŽKE

Dom zaštitnica devojaka u Zagrebu. U prošlome broju doneli smo članak o domu zaštitnica devojaka u Zagrebu. Pretsednica Društva za zaštitu devojaka, g-đa Dr. Milica Bogdanović zamolila nas je da neke navode u tome članku ispravimo, što drage volje činimo. Društvo se osnovalo godine 1928, a godine 1927 se stvorio samo akcioni odbor. Celu akciju je vodila g-đa Zora Mihelić, koja je bila pre toga već 17 godina individualno začlanjena u Međunarodnu federacija prijateljica mladih devojaka. Da je zagrebačka secija ove internaconalne federacije dobila svoj dom, i za to ima najviše zasluga g-đa Zora Mihelić.

Удружење југословенских сестара нудиља одржало je годишњу скупштину 14 фебруара у Загребу. Присутних

је било око 50 сестара из свих делова наше земље. За претседницу удружења је била изабрана сестра Тончка Шиферева, која ради већ годинама у Материнском удружењу у Београду.

Књижевна награда Францускиње Северин за најбоље дело за пропаганду мира била је додељена прошле године Енглескињи Хелен Зена Смит за њен роман: Не тако мирно, у коме описује живот једне колоне шофера жена на западном фронту. Њено дело у истини приказује без сваке шминке страхоте рата и патње ратника и изазвало је у целоме свету дубок одјек. Награда износи 5000 франака. Пошто списатељка још није открила своје право име, одбор за додељивање награде је одлучио да чува на-

MART, 1932

ŽENSKI POKRET