Ženski pokret

On je u jednom pismu upućenom tome udruženju i sokoleći ga na rad, rekao: »Pa čak i sa stanovišta našega egoizma, teško je dovesti u sklad sreću i napredak muškarca sa patnjom žene.« Bilo je dakle i muškaraca, koji su tražili da se ta distanca između spolova smanji. Ipak, u glavnom prebudile su se žene same i ceo pokret odvijao se njihovom inicij ativom, njihovom agilnošću. Helene Lange prikazala je upravo klasično, u svojoj knjizi »Die Frauenbewegung« uzročnu vezu između ženskog pokreta i razvitka opštih kulturnih i socijalnih prilika, koje su pokrenule Ženu iz njezinog vekovnog položaja. Ona veli da su dva momenta bila neposredni povod za pokret žena. Prvo razvitak tehnike sve više je diferencirao i specificirao rad, te je tako mnogu Ženu učinio nepotrebnem u kući i to ne samo u siromašnijim slojevima nego i u građanskim. Dok je žena prije skoro sve sama prerađivala što je trebalo za porodicu, sada je to radila mašina brže, bolje i jevtmije. Što joj je drugo preostalo nego da se i sama stavi u službu te mašine, jer je na neki način morala doprineti svoj obol za egzistenciju svoje porodice. No to još ne bi bio nikakav problem, jer se time promenilo samo sedište rada konačno žena je oduvek radila i privređivala, samo prije u kući a sada izvan nje. No izašavši iz kuće, žena je naišla na mnoge poteškoće. Radi svoje neobrazovanosti bila je svagde radnik slabije kvalifikacije i prema tome i slabije nagrađena. Za maksimum svoga rada i iskorišćavanja svoje snage dobivala je katkad čak ispod minimuma za svoju egzistenciju. Osim toga ceo rad bio je udešen prema muškarčevoj snazi, koja je već prema fiziološkim razlikama među spolovima, sasvim drukčija nego njezina. Opreka između njezine fizičke snage i zahteva industrije, bila je ogromna. U toj samrtnoj borbi, žena je tražila izlaza. Natrag nije mogla, jer joj je mašina oduzela domenu njenoga rada, a ovde joj je ista ta mašina proždirala zdravi je i snagu. Borba za opstanak, taj primarni nagon za održavanje života, probudila je jedan dio žena da traže bolje uslove rada i zarade kao i mogućnosti da se i spreme za taj rad. Helene Lange naziva ovaj momenat ekonomskim uzrocima ženskoga pokreta. Drugi momenat bio je razvitak duhovnih tekovina, nauke i umetnosti. Dok su nauka i umetnost bili razvijem u malom opsegu, dok za njihovo poznavanje nije trebalo nikakve naročite spreme, dotle su ta duševna blaga bila pristupačna i ženi, dotle se žena, još više nego muškarac, oplemenjavala tim kulturnim tekovinama, jer muškarac ogrezao u večnim ratovima,

nije imao ni vremena ni smisla za nešto drugo osim za »viteške« borbe. Možda je baš to i bio razlog, da je žena u toj periodi historije bila onako sanjarski obožavana od muškarca kao neko više, eterično biće. No razvitkom nauke i umetnosti, pristup tome duhovnom svetu bio je sve teži. Drvo na kojem su rasle tekovine uma i duha, sve je više raslo u vis, do ploda je bilo sve teže doći bez ljestvica, a ljestvice su bile sistematska naobrazba. Duševna glad kod žena postajala je sve veća, ona je osjećala da joj se nešto izmiče i tapkala je okolo tražeći prekinutu vezu između sebe i duhovnoga sveta. Osim toga i žena iz toga staleža bila je već delimično primorana na rad izvan kuće, ali su joj mnoga zvanja ostala zatvorena, jer nije imala potrebnega znanja za taj posao. Žena je sve više počela osećati potrebu za solidnim sistematskim obrazovanjem, jer je bez toga bila ugrožena i njezina egzistencija i njezin položaj u kući kao žene i matere. Zar je mogla i dalje mirno promatrati kako joj se muž i sin sve više udaljuju, kako je njihov svet nešto sasvim drugo nego njezin? Žena je brzo uvidila da je bez toga oruđa nauke i škole zapostavljena i u kući i u društvu. I zato je prvi pokret žena započeo u znaku borbe za jednako obrazovanje, t. j. za pristup u sve škole a dosledno tome i u sva zvanja. Teško je, a skoro i nemoguće točno precizirati koji je od ova dva momenta, ekonomski ili duhovni, bio jači, koji je bio od presudnijeg značaja za postupak ženskoga pokreta. No to možda i nije za razumevanje samoga problema od velike važnosti, glavno je da se uoči činjenica, da je ženski pokret nastao kao prirodna posljedica ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvitka ljudskog društva. Samim tim je dokazana i njegova neminovnost, i oborena je time ona površna i ničim osnovana tvrdnja, da je ženski pokret stvorilo nekoliko usijanih ženskih glava, željnih slave i senzacije. IV. Prikazivši postanak ženskoga pokreta nismo još ni iz daleka iscrpili taj problem. Šta više, ženski pokret tek sada nailazi na nove probleme, koji delomično niču u njemu samom, a delomično i izvan njega, ali u tesnoj vezi s njime. Prema potrebama života ženski pokret je nadopunjavao svoju ideologiju novim principima. Do sada je feminizam prošao kroz dve faze. U prvim počecima on je bio borba za povoljne uslove za razvitak žene, t. j. borba za spremu za rad i zaradu i borba za pristup na svaki rad. To je bila borba za materijalni napredak žene, za njenu ekonomsku i socijalnu ravnopravnost. Postepeno žena je i postigla sve ono što su prvi pioniri

84

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈУНИ, 1932