Ženski pokret

balast, a ne spremajući ih nikako za život: za dužnost čoveka prema čoveku, čoveka prema zajednici—- i kako da se bore protiv sve mogućih iskušenja. Do nedavno nikakva, a i sada vrlo površna nastava o seksualnem životu, neupućivanje ženske omladine na najvažniju zadaću žene materinstva, učinilo je da devojčice danas iz neznanja sa neverovatnom lakomislenošću maltretiraju i svoju dušu i svoje telo, pa naravski, izgubivši smisao života, vrlo lako propadaju za volju prividnih i momentanih užitaka. Ista greška u vaspitanju muške omladine čini maldiće nesavesnima, nepravednima i neodgovornima u doba njihovog moralnog sazrevanja, jer škola ne ume da ih uputi: da prerani vanbračni odnošaji nisu »nesrećna prirodna nužna« nego posledica pogrešnog, telesnog i duševnog vaspitanja. Niko ih ne upućuje da poštuju slobodu čoveka drugoga pola i da razviju na vreme u sebi odgovornost prema ženi i svom potomstvu. U treću ili grupu socijalnih razloga moramo računati razne religije, po kojima su seksualni odnošaji u svakojakim formama dozvoljeni muškarcima, a žene proglašene javnima; bračni zakoni, koji u braku daju muškarcu pravo gospotstva i tutorstva nad svojom Ženom, a muškarcima ostavlja slobodu izabiranja i uživanja na sve Strane, zakoni koji ne baziraju na biološkoj osnovi braka tj. na osnovi zajedničke, stalne i jednake odgovornosti muškaraca i žene prema potomstvu, nego na bazi lične, svoje. Kad ovakve zakone zateku slabe ekonomske prilike — promiskuitet je gotov. Radi najmanjih razloga brakovi se razvode: muškarci sklapaju nove, a žene sa decom ili bez njih, neprosvećene, neotporne i materijalno nesamostalne prodaju se. Običaji i zakoni koji dozvoljavaju brak među nedoraslima imaju za posledicu da mladu nevestu namesto mladoženje iskoriste najpre stariji članovi familije, a tek kasnije njen muž. I ako je već sam taj fakt prostitucija, jer se tolerira »da neka žena radi materijalnog osiguranja daje se više muškaraca«, nije nikakvo čudo ako ona te proizvoljne familijarne granice prekorači i baci se u najgoru prostituciju. Običaji i zakoni, koji dozvoljavaju da iznureni starci od 65 godina i više uzimaju za žene devojke od 15—16 godina. Zar je čudo da razočarana i uvređena žena traži sebi ravnog druga izvan braka i kad jedanput učini prestop (po svom i po javnom mišljenju), prelaz u prostituciju je lak. Javno mišljenje stvoreno iz egoističkih razloga od muškaraca, a podržavano iz gluposti od žena, to mišljenje daje patološko značenje samo fizičkoj netaknutosti žene i dovodi mnoge žene

do toga, da pošto su deflorisane i napuštene od nekog muškarca, smatrajući se upropašćenima, bacaju se u ruke prostitucije. Isto to lažno i farisejsko shvatanje društva kojemu pomažu i savremeni zakoni odvelo je u prostituciju masu žena, koje su vanbračno zatrudnile, zatim pobacile ili rodile (a dete iz nužde predale ili kakvom problematičnom domu ili ženi na njegu) i koje generacijama vaspitavane u neotpornosti smatraju se tako obeščašćene i upropašćene, da nemaju drugog izlaza nego prostituciju. To javno mišljenje civilizovanog savremenog sveta obogatilo se još jednom metodom kako će poniziti Ženu, baciti je u prostituciju i onda prepeti. To su izbori raznih »mis« koje je neverovatnom brzinom prodrlo i u naše najzabitije planinsko mesto. Zakon o obaveznoj osnovnoj nastavi za ženske trebalo je skoro deset godina da se populariše. A kud je dospio ženski ponos i intelekt muškarčev metodama, davanjem zakona i stvaranjem javnega mišljenja vidimo po tome da su se izbori za ljepotu proveli u 3 —4 godine u skoro svim našim varošicama. Iz redova naših konkurentkinja meni nije poznat ni jedan slučaj da bi takva devojka završila prostitucijom, ali u inostranstvu je broj prostitutkinja i kriminalno unesrećenih tipova iz redova raznih »mis« vrlo veliki. To ne može začuditi nikoga kad se zna kriterij po kome se vrše izbori. Ljepota pre svega u običnom životu nije ništa apsolutno, nego je posve relativna i uvek vezana za subjektivno prosuđivane žiria koji su ili isključivo ili pretežno sastavljeni od muškaraca. Po slikama tonfilmskih žurnala taj je Žiri sastavljen šta više od velikog broja iznurenih, blaziranih individua kojima se na licu vidi motiv koji ih rukovodi. Na tim konkursima treba se dopasti, a ne biti lep. A dopasti se mora po svaku cenu: obučena ili gola, duhovita ili glupa, razmetljiva ili skromna; razdraživanju muškoga žiria, da bi se dopala — služi zatvorena haljina od glave do pete isto toliko, koliko i potpuna golotinja, frizura, parfemi, toalete, razmetljiv hod, isprsivanje, ulizivanje, neiskrenost i sve drugo što morate priznati da ste videli svi koji ste gledali takve konkurse. Jedno apsolutno ne viđa se na tim konkursima: razvijeni razum i ponos jedino oružje kojim žena raspolaže da se sama brani od prostituisanja svake vrste pa i u formi izbora za »mis«. U biološku grupu ubrajamo sve one slučajeve prostitucije koji su nastali iz nasleđenih bolesnih instinkata u opšte ili iz naklonosti promiskuitetu (najčešće usled alkoholizma roditelja), tj. usled duševne zaostalosti koja se u medicini zove »moral insanity«. Za ovu poslednju tvrdnju ima na žalost malo statističkih podataka. Iz Engleske ima

JULI I AVGUST, 1932

ŽENSKI POKRET

103