Ženski pokret

upoznati, ali vrlo malom je broju ljudi naročita žena, moguće uživati ih samostalno. I zato su i ako vrlo oštro ipak opravdano današnje društvo optužile reči Bernarda Schowa koji kaže: »Lako je tražiti od žena krepost, ali je nerazborito nagrađivati porok svim mogućim uživanjima dok se krepost kažnjava glađu.« U najboljoj knjizi koja postoji o problemu prostitucije i njenom suzbijanju, t.j. u knjizi O. Flexnera ovaj tvrdi da se najveći broj prostitutki regrutira iz radničkih familija, to će reći iz familija gde su nemanje i beda hronične pojave koje već u najranijoj mladosti zaraze dečiju dušu. Tako su na pr. u Stuttgartu od 565 upisanih prostitutkinja očevi bili po zanimanju: 172 mali obrtnici, 89 nadničari, 60 seljaci i 31 mali trgovci. Od 173 tolerirane prostitutke u Münnhenu imale su 95 očeve zanatlije, 46 radnike i 17 seljake, a od 2574 tajnih prostitutkinja (upozoravam nesrazmeru između kontrolisanih i tajnih) imale su 1147 očeve obrtnike, 944 radnike, 248 seljake, 140 niže činovnike. Apsolutno isti odnosi su i u svim ostalim grahovima. Za nas su najvažniji podaci iz naših krajeva i ja sam za to 1929 godine razaslala upite u dvadeset najvećih naših gradova o ekonomskem stanju roditelja reglementiranih prostitutki. Odgovore sam dobila samo iz šest gradova. U njima se vidi da su samo u 5% roditelji dobrog ekonomskog stanja, ostalo su siromašni seljaci, radnici i mali zanatlije. Naročita treba ovde spomenuti one nesretne obiteljske prilike gde majka da bi zaradila deci nasušni hleb pogotovo ako ima muža pijanicu mora decu po ceo dan da prepušta ulici ili ih šalje po noćnim lokalima radi zarade, te se već u maloj detinjoj duši zalegne klica prostitucije. Ima i takvih slučajeva gde se majka prostituiše da obezbedi decu. U istoj knjiži Flexnerovoj od 820 prostitutkinja bilo je 10 majki Udovica i rastavljenih žena, a 52 su imale vanbračnu decu koje nisu mogle drugim načinom obezbediti. U našim javnim kućama ima takvih uvek po jedna ili dve. U ovu grupu uzroka prostitucije moramo računati i one žene koje se prostituišu radi preslabe zarade bilo iz nerazmera zarade prema uloženom trudu (sudopere), bilo što se traži lepa vanjština bez obzira na prihode (prodavačice, artiskinje, kasirice, konobarice itd.). Od 1327 prostitutki u Ženevi (od godine 1907—1911) 503 bile bile su sluškinje, 236 male krojačke i pralje, 120 fabričke radnice. U Münchenu godine 1911 bilo je od 190 prostitutki 52 konobarice, 29 sluškinja, 29 fabričkih radnica, 15 švalja, 8 bez stalnog zaposlenja. Od ranije spo-

menutih 2574 tajnih bile su 721 sluškinje, 608 konobarice, 255 fabričke radnice, 60 plesačice i pevačice po raznim varieteima, 170 bez stalnog zanimanja i tako dalje, dakle u glavnom one koje su samostalno zarađivale. Od šest jugoslovenskih policijskih direkcija dobila sam sumarno ove odgovore: 60—80% svih prostitutki regrutuju se od sluškinja. 10 —20% od radnica. 10 —20% od privatnih i javnih nameštenica, statistkinja, konobarica, i kasirica. Zar ovo nisu poražavajući brojevi po nas? 60% prostitutki se kod nas formira od seljanki i malovarošanki koje dolaze u gradove radi zarade. Nedovoljna zarada, nedovoljna zaštita, naročite pri dolasku iz provincije i u doba nezaposlenosti, potpuna nepažnja poslodavaca za fizički i moralni život svojih nameštenika razlozi su zašto tako veliki broj devojaka podlegne iskušenju. Kao posledicu loših ekonomskih prilika nalazimo prostituciju koja se razvija u familiji, gde bračni parovi nisu imali mogućnosti da se od ostalih ukućana izolišu. Koliko god je poznati pronalazač tuberkuloznih klica Robert Koch smatrao uzrokom širenja tuberkuloze pretrpane stanove, isto toliku važnost s pravom daje u pogledu širenja prostitucije Blaschko, poznati učenjak na polju prostitucije i veneričnih bolesti. Zajedničke prostorije bračnih parova i dece prouzrokuju kod poslednjih prerano sazrevanje i takva deca podležu prvim podražajima. U Berlinu na pr. od god 1908 —1910 od 1531 upisane prostitutke 636, tj. 41% ih je bilo već rodilo. Po izveštaju pre spomenutih jugoslovenskih policijskih direkcija od 1920 —1929 jedna je jedina devojka svega bila virgo intacta ostale sve deflorisane, posle abortusa, porođaja itd.. Druga grupa obuhvata neprosvećenost kao razlog velikog broja prostitutki. Procenat nepismenih služi nam kao indikator za slabo obrazovanje i odgovara broju naivnih, punih pouzdanja seoskih i malovaroških devojaka prema osobama koje im obećavaju veće plate, manje posla, bolji život itd. Medu prostitutkama naših krajeva do 30% ih je nepismenih, 60% ih je sa celom ili delomično osnovnom školom, dakle najminimalnijom inteligencijom, a jedva 4% ih je sa nekoliko razreda srednje škole. Škole su dakle najbolje sredstvo za obuvanje od prostitucije. U ovu grupu treba računati svakako slabu stručnu spremu ženskih radnica zbog koje po gotovo bivaju teže nameštene i inače već slabije plaćene i zbog toga svuda izloženije propasti. Čitavi naš nastavni sistem čini jednu ogromnu grešku tražeći od dece da pamte sav mogući

102

ŽENSKI POKRET

JULI I AVGUST, 1932