Ženski pokret

nistkinja zabranjuje »da se kao izhodište borbe protiv prostitucije uzme fenomen seksualnog nagona«, premda je zbilja nemoguće izmisliti, šta bi muškarac hteo kod prostitutke odnosno u toj instituciji nego zadovoljenje svoga nagona. Ili ta konstatacija da je prostitucija »znak niske kulture«, dok je ona pojava baš u doba, visoke, t. j. duhovno visoke kulture doba Perikla. renesanse, Ludvika XIV; pošto žena iznurena i oplenjene lepote neprestanim rađanjem je doduše u stanju da zadovolji primitivnog čoveka ali ne nekog »arbiter elegantiairum«. Ta površnost i nekritičnost u obrađivanju feminističke ideologije ne opaža se samo kod našeg Ženskog pokreta nego i kod ostalih sa kojima stoji u međunarodnoj organizaciji. U svome monumentalnom delu »Das Frauenprohlem der Gegenwart« (Leipzig 1932), veli dr. Alice Rihle-Gerstel da je ženski pokret izgubio svoj značaj što »nije više mozak feministike«. Zar bi inače bilo moguće da se na svetskom kongresu u Berlinu godine 1928 ni reči ne spominje potreba racionaliziranja poroda, premda skoro sve države imaju silan pokret »birth control«, a socijalističke stranke ištu nekažnjivost umetnog pobačaja? Pre nekoliko nedelja održao je u Pragu socijalni radnik žurnalista dr. Šimza predavanje sa naslovom »Sumrak ženskoga pokreta«. Po izradbi je to bio njegov nekrolog i kao takav se komentirao. Dr. Šizma je ukazao na niski nivo ženskih časopisa, na stagnaciju ideološkog obrađivanja feministike, i na fakt da su i same feministkinje maskulino orijentisane. Feministčki pokret je stigao u ćorsokak i ne zna kako da iz njega izađe. * * * Godine 1932 doneo je »Ženski pokret« dva veća ideološka članka: »Šta hoće Ženski pokret« iz pera dr. Ivanovića, i »Žensko pitanje. ženski pokret i žene« od g-đe Alojzije Štebi. i njeno dopunjenje k člancima »Prostitucija« koja samo donekle spadaju ovamo pošto se bave poglavito statistikom i čisto medicinskom stranom toga problema. Dozvoliću sebi da na njima moje gornje tvrđenje dokažem. G-đa dr. Ivanović veli: »On. muškarac, se dalje razvijao, stvarao i formirao је društvo- države. zakone; dok је žena i nadalje ostala pri svome ognjištu, a udaljenost је među njima rasla«. »U prilikama, u kojima je vladala samo si1a ne pravo. žena se nije mogla razvijati«. Pre toga je bilo kazano: »Da je žena usled svoje imobilnosti morala ostati uz ognjište«. Pre svega valja konstatovati da se države i zakoni ne formiraju fizičkom nego umnom silom i da ne

vlada fizička, nego umna sila koja i zaslužuje da ima prava. Ali, zar bi bilo bolje da bude u posedu prava umno slabih? A šta sleduje iz toga? Da je uzrok potčinjenosti ženine njeno ostajanje uz ognjište usled imobilnosti kojim je mišljeno materinstvo, što sama g-đa naglašuje tvrdnjom: »Jedna funkcija materinstvo, postala je usled jednostranog razvitka društva kazna za nju«. Ali ko je uzrok jednostranog razvitka društva? Materinstvo, jer usled njega žena nije mogla kao muškarac da se razvije i da formira društvo i t. d. Logična posledica svega toga je da je za odstranjenje jednostranog razvitka društva potrebno restringiranje materinstva. G-đa doktor se vrlo čuva da tu diagonalu povuče i počinje nov red. Po njoj odnosno g-đi Lange, koja je bila izvrstan organizator, ali slabi ideolog, dva momenta su bila neposredni uzroci za pokret žena: »Razvitak tehnike i razvitak duhovnih tekovina umetnosti i nauke«. Naravno! Ali zašto? Zato što razvitak prirodnih nauka nosi sa sobom razvitak medicine, time dolazi k olakšanju fiziološke imobilnosti ženine. U svojim dalinjim izlaganjima autorka sasvim ispravno tvrdi: »da je cilj ženskoga pokreta ravnopravnost svuda i u svakom slučaju sa muškarcem«. i da valja »pobijati predrasudu o manjoj vrednosti žene kao radnika«. Prava su adekvat sili odnosno delima, sposobnostima za rad, a sve su u uskoj vezi sa organizmom. Pa zar đa- govorim sa rečima g-đe doktora da žena kod svoje prirodne imobilnosti, fiziološkog materinstva. ima kao radnik istu vrednost kao muškarac? Zar jedna žena koja iz jedne trudnoće ulazi u drugu može da konkurira sa muškarcem? »Ništa ne dolazi kao mana s neba, sve treba izvojevati«. Iza nekoliko redova stoji: »Feminizam nije borba među spolovima«. Šta misli gospođa kada kaže: »Naročito valja čuvati da nam se snage suviše ne raskidaju, da se ne zaplićemo u sto poslova«. Znači to, da valja izvršavati samo javan rad ili samo domaćinstvo Znači to da to treba spojiti jedno sa drugim? G-đa dr. Ivanović na jednom mestu, po pravoj tankoćutnoj feminističkoj ideologiji veli, đa će se »rad podeliti prema ličnim osobinama, ne prema sjoiolu kako je to do sada bilo«. To je želja nas sviju. Samo to pretpostavlja da se funkcije spola ne ispoljavaju previše. da budu racionalizirane i restringirane toliko daleko koliko je to moguće. Inače se u ženi vidi spol, a tek posle čovek. U doba prepisivanja knjiga i putovanja jedrenjačama i kolima. žena nije bila dosta mobilna da izgrađuje državu i zakone. Danas u doba pisaćih mašina, automobila i aeroplana je dosta mobilna. Naravno, jer onda je

MART, 1933

ŽENSKI POKRET

45