Ženski pokret

„Оправдана je тежња“, вели г. др. Чулиновић, „сваке државе да има што већи број становника као гаранцију против туђинског напада. Поред те разумне жеље, данас, свакако, неће бити неумесно поставити и други захтев, да го становништво буде обескрбљено са потребним условима за живот. Није од споредне важности да ли извесна држава има милион задовољних и економски сређених становника, или ако је од тога броја барем две трећине очајника без игде ичега, способан на сваки злочин, само да би се могао одржати. Ако каква сиромашна трудна жена већ има известан број деце, коју једва исхрањује, зашто да је силимо да породи 6,7, када зна да оно доноси пропаст и невољу целој породици! Крај тешке немаштине, болести и патне најлакши је пут до узајамне мржње. Наводи пак, да је социјална индикација противна одржању људског рода, неосновани су према великом наталитету у Кини, Јапану, Совјетској Русији и поред дозвољеног побачаја. Данас у ово стање кризе и опште немаштине, најшири сиромашни народни слојеви упућени су ипак на побачај и поред законске

забране као на једини излаз из мучне ситуације. Како они немају сретстава да га обаве хигијеиски и по лекару, тамо има највише жртава. Управо и одатле постаје побачај, „горуће" питање сваког друштва. Исто су јасно и убедљиво изложени и документовани и еугенички и принципијелни разлози за вољни побачај, те сви скупа указују на нужност и потребу нормативног уређаја слободног побачаја. Г. др Чулиновић је у својој расправи са темељним научно-правним познавањеи третирао и сва друга питања женине правне заштите и ради научне објективности и друштвене целисходности залаже се искрено за њихово правилно решење. Ради оваквог правилног, објективног расматрања највиталнијих питања и права жене и отвореног залагања за иста, заслужује пуно признање у свим женским редовима. Народу своме и истини се служи објективним и јасним расправљањем свих, па и најсложенијих друштвених, и правних проблема. Вршац

Анђелија Милићевић

U CARIGRAD!

Roman i realnost će se susresti na obalama Bospora kada bude Internacionalna alijansa za pravo glasa i građansku i političku akciju žena sazvala dvanaesti Kongres od 18 do 25 aprila 1935 u Istambulu zahvaljujućj srdačnom pozivu turskih žena. Svako savezno društvo iz četrdeset zemalja će poslati svoje delegate, a pozvana su sva ženska društva, nacionalna i internacionalna koja simpatizuju sa programom Alijanse, kao i svi muškarci i žene, koji individualno podupiru njezinu aktivnost. Latife Bekir, pretsednica saveznog turskog društva, Turk Kadin Birligi, zadobila je naklonost svoje vlade koja će ustupiti za sjednice Kongresa Yildiz Kosk, jedan paviljon u parku palače sultana Hamida. To je najrječitija ilustracija ogromne promjene u položaju orijentalne žene, promjene iz vjekovnog ropstva u sadašnju slobodu. Uprkos brzog napretka, ostaje mnogo problema koje treba da riješe žene bliskog Orijenta. U poslijeratnom haosu žene moraju svagde braniti svoja osnovna prava protiv opetovanih napadaja. Carrie Chapman Catt, koja bijaše jedna od osnovateljica Alijanse 1904 god., još će jedanput uputiti poziv za solidarnost žena čitavog svijeta, što je glavno za pobjedu.

Komisije Alijanse ne rade samo na pravu glasa, nego na svim područjima političke, moralne i ekonomske ravnopravnosti. Margery CorbettAshby, pretsjednica Alijanse, u svom zvaničnom pozivu ponavlja: »Vanjski oblici emancipacije imaju trajne vrijednosti samo onda kad žene potpuno ostvare važnost svog vlastitog dostojanstva, svoje slobode i svojih odgovornosti.«

Lujza K. Fast

Sa francuskog prevela Ljubimka Draškim, Zagreb.

Читаоцима МОЛИМО ДА HAM CE ШАЉЕ ПРЕТПЛАТА 3A ЛАЊСКУ H ИДУЋУ ГОДИНУ. ЛИСТ HE МОЖЕ PEДОВНО ДА ИЗЛАЗИ, AKO БЛАГОВРЕМЕНО HE ДОБИЈЕ СРЕДСТВА ЗА ШТАМПАЊЕ. НАШИ ЧИТАОЦИ HEKA ИМАЈУ HA УМУ ДА CE ЛИСТ ИЗДРЖАВА CAMO ОД ПРЕТПЛАТЕ АДМИНИСТРАЦИЈА „ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА'' Београд, Кнез Михајлова 46

18

ЖЕНСКИ ПOКРЕТ

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935