Ženski pokret

удала, сем ако интерес детињи захтева друкчију одлуку. Трошкове за васпитање и издржавање малолетника одређује штитнички суд, водећи рачуна о свим потребним околностима и постојећим могућностима у датом случају. Кад су штићеници сасвим без средстава, штитнички суд обратиће се њиховим најближим имућним сродницима за издржавање; као и јавним добротворним задужбинама, ако ових сродника не би било или не би хтели дати; а умолиће и сиротињске заводе, да их помогну дотле док се малолетници не би могли сами издржавати. Нарочите дужности штитништва су изналажење и обезбеђење имовине малолетника, вршење пописа на покретне ствари и стављање судског печата. По правилу штитник је дужан полагати рачуне суду о свом руковању крајем сваке рачунске године. Од ове дужности може бити ослобођен наредбом оставиоца, који је нешто добровољно оставио малолетнику, а и суд га може ослободити ако приходи не прелазе издатке око издржавања и васпитавања малолетника. Штитништво престаје: смрћу малолетника, тиме што се уклоне сметње вршењу очинске власти, пунолетством малолетника, проглашењем малолетника за пунолетног, разрешењем штитника од звања било по његовој молби, било по службеној дужности. Суд може наредити да и жена штитник услед удаје буде разрешена дужности, као и удата жена ако муж опозове раније дато одобрење. Најзад до овог може доћи и на молбу других за то овлашћених лица. Да би се штитник могао разрешити дужности, потребно је да је навршена штитничка година и да је његов последник уредно предузео управу имањем. Али може му се одузети и одмах, ако суд нађе да је то у интересу самог малолетника или његове имовине. По завршеном штитништву за два месеца, дужан је штитник да преда суду закључни рачун. Од овог полагања рачуна може га штићеник, који је постао пунолетан, ослободити. Награда штитнику не може бити већа од 5% од чистих доходака; а ако је малолетникова имовина незнатна, а штитник је неокрњену одржао или му створио пристојно издржавање, може му се бар при свршетку дати награда према могућности и његовом раду. Старатељ или. скрбник поставља се, као што смо већ навели, лицима која су делатно неспособна из других разлога а не због малолетства, али може и код малолетника у

овим случајевима: у правним пословима, који би постојали између родитеља и деце, или између штитника и малолетника; код самих малолетника, ако између њих дође до правних спорова а сви имају једног истог законстог заступника. У том ћe случају сваки од малолетника добити засебног скрбника. И код још нерођене деце поставиће се скрбник, било да се потомство не оштети у одређеној му заоставштини, било да се сачува право још нерођеног детета. Поред тога скрбник се поставља и лицима са тешким телесним манама, затим код отсутних и несталих лица, као и код непознатих учесника у неком правном послу. У погледу постављања скрбника и помоћника, њихових права и дужности и управе имовином лица лишеног делатне способности вреде прописи о штитништву. Скрбништво и помоћништво престаје кад престану узроци са којих су скрбник и помоћник постављени. Постоји и установа привременог помоћнаштва. Привремени помоћник се поставља лицу код кога још није завршена процедура одузимања делатне способности било да му се ова потпуно одузима, било делимично, т. ј. док му се још не постави скрбник или помоћник. О томе кад почиње дејство одузимања делатне способноста, кад се делатна способност враћа или претвара, као и на који се начин врши стављање под скрбништво изложено је у судском ванпарничном поступку. (Свршетак у идућем броју.) Београд

Милица Влајић

Čitaocima MOLIMO DA NAM SE ŠALJE PRETPLATA ZA LIST ZA LANJSKU I IDUĆU GODINU. LIST NE MOŽE REDOVNO DA IZLAZI, AKO BLAGOVREMENO NE DOBIJE SREDSTVA ZA ŠTAMPANJE. NAŠI ČITAOCI NEKA IMAJU NA UMU DA SE LIST IZDRŽAVA SAMO OD PRETPLATE. ADMINISTRACIJA »ŽENSKOG POKRETA«, Beograd, Knez Mihajlova 46

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

9