Ženski pokret

Није ли најсветија дужност у друштву додељена жени, да се брине о деци, о оделу, о исхрани чељади у породици, да негује болеснике и да води економију у породици, да чува у рату огњиште; а околности су затражиле и више да мора бити у њиви са мужем и у канцеларији и на служби као мануелан радник, готово свуда, свуда... Од свих словенских држава, само жене у Југославији и Бугарској немају политичка права. Устав од 1921 године је оставио да се донесе одлука, о питању права гласа за жене, путем закона значи, законодавац има пуну слободу да то питање реши, али решено је на тај начин, што је право гласа дато само мушкарцима. По уставу из 1931 године, остала је иста ситуација, право за избор посланика је дато само мушкарцу. Многи су против тога да се жени да право гласа, јер мисле да би она била увек уз екстремне странке. Али факта доказују и друго: нпр. у Немачкој жене су донеле Хитлеровој странци сразмерно мање гласова него мушкарци, а године 1921 осигурале су победу социјалистима противу комуниста. Утврђено је, иначе, да се број гласова уједначује колико код мушкараца толико код жена у многим државама. Тако аустралијански сенат је мишљења, да је давање права гласа женама под истим условима као и мушкарцима дало најповољније резултате. Често ћe нам се наметати и ово; постоје и физолошке и психолошке разлике између полова. Али треба знати да ове разлике не значе да жена треба да буде зато у подређенијем, нижем, тежем, пониженом положају. Зар неки физички слабији мушкарац мора да се покори неком атлети и ако је овај духовно много слабији? Масарик тражи да жена мора бити равна мушкарцу, и он ставља матерински позив изнад свих позива жене и мушкарца. Говори да читаво људско друштво почива на материнској љубави. Муж и жена с децом, дакле цела породица, увек су били и јесу социјална јединица. Вели даље: „Само декаденти у науци, медицини, филозофији и политици раскидају друштво на неорганске јединице и на тај начин издвајају женско право. Женско право је мушко, а мушко питање претставља у ствари женско питање". Дакле само једно с другим је право право и право друштво. Покрети, да се и политички потпуно изједначи жена са човеком, су узели маха у целом свету, а жене то својом спремом и агилношћу и доказују. У томе погледу нај-

више су постигле Енглескиње. У доњем дому има 11 жена народних посланика. Оне су нарочито истакнуте у раду за социјално старање и привредно унапређење земље, а нарочиту пажњу поклањају заштити жене и деце. Оне непрестано траже да уђу и у горњи дом. У Индији се дижу жене и траже своја права. Еманципација турске жене нас готово потстиче на борбу. Успеси турских жена у свима правцима су велики: оне су све адвокати, шефови, претседници општина ит.д. Њихов успех је од историског значаја за Исток. Г-ђа Лудмила Волска, чланица пољског Сејма каже да у Пољској жене заједно са својим колегама мушкарцима делају у целокупном парламентарном раду; има 15 жена посланика. У више махова биле су референти по питањима буџета Министарства иностраних послова и разних међународних конвенција и уговора. Г-ђа Јаворска је претседница просветне комисије. У Америци има око 100 жена претседника општина, а у Енглеској исто тако. Недавно смо чули и у Скопљу чешку сенаторку г ђу Пламинкову како нам даје обавештења о политичком животу Чешке. То су нам већ добро познате ствари. Чак и Абисинке имају нека нарочита права износим нотицу коју је „Време“ овако донело: „Тамо владају жене, оне имају једине право да буду кућевласнице и власнице непокретнине. Муж је само гост у кући, па ако се са женом свађа, пијанчи или не покори жениним наредбама, жена га по закону може да избаци из куће и забрани му долазак за увек. Ако би муж хтео где да отпутује, мора најпре жена то да званично дозволи." Дакле, тамо су чак и јачи пол. Не можемо се враћати временима када је свака жена имала преслицу у руци и поред светлуцања жишка причала деци о вештицама и вампирима. Данас је како мушкарцу тако и жени отворено шире поље рада, а ни један ни други не смеју окупирати то поље само за себе. Жена и мушкарац морају свуда да раде заједно, јер само такав рад може створити јаку државу. Позивамо све мушкарце да нашу жељу схвате као жељу друштвених чланова без којих не постоји живот, не постоји народ. Гласају неписмени, амали, чобани, и често полусвесни, а ми жене немамо на то права. Ми желимо права колико Туркиње, ми хоћемо права колико Енглескиње, права колико и мушкарци за исти рад, за исте позиве, за нове успехе, за нову дужност и бољу будућност нових нараштаја.

112

ZENSKI POKRET

SEPTEMBAR—NOVEMBAR 1936