Ženski pokret

rđavo prošle. U toj borbi se niko nije obazirao na zakonske propise, ni službodavci, ni služboprimci, radna snaga se prodavala za svaku cenu i iskorišćavala se nemilice, U mnogim slučajevima žene rade za nagradu, koja je daleko ispod egzisteničnog minimuma. Vodeća, pa čak samo i viša i bolje plaćena mesta u industriji, trgovini, bankarstvu itd. žene do sada slabo osvajaju. Predlozi i obrazloženje Pošto postojeći zakonski propisi tretiraju ženu potpuno po načelu ravnopravnosti, naši predlozi u pogledu ekonomskog poboljšanja privatnih nameštenika odnose se kako na žene tako i na muškarce. Kako je u današnjem privrednom sistemu najbolja zaštita ona, koja crpe svoju snagu iz organizovane odbrane, smatramo da u prvome redu treba predložiti naročito ženama da aktivno učestvuju u radu svojih sindikalnih organizacija. S obzirom na to što je privredna kriza bila službodavcima povod da ne ispunjavaju zakonske propise, a služboprimci su zbog borbe za opstanak morali prihvatiti rad po svaku cenu, smatramo da je dužnost nadzornih vlasti da baš u takvim periodama istraju energično na primeni zakonskih propisa i da pružaju slabijem delu svu zaštitu. Sem toga zakon o radnjama u pogledu iznosa prinadležnosti nameštenika smatra da је, ako u ugovoru nije određena plata, zaključena primerna plata, koja se ravna po običaju koji postoji u mestu preduzeća za osoblje dotične vrste. Ta odredba je suviše elastična. Najzad da bi se manjio broj nezaposlenih privatnih nameštenika kao i obezbedila njihova egzistenična sigurnost, predlažemo: 1) Da se bez obzira na privrednu krizu striktno sprovode zakonski propisi. 2) Da se zakonom utvrdi egzistenični minimum i da se zabrani sklapanje kolektivnih i pojedinačnih ugovora koji bi ga povredili. 3) Da se smanji radno vreme za sve vrste preduzeća na sedam časova dnevno. 4) Da se zabrani prekovremeni rad. 5) Za privatne nameštenike uvesti obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, iznemoglosti i starosti. c) ŽENE U INDUSTRIJI I ZANATIMA Sadašnje stanje Radno vreme, prekovremeni rad, odmor, naročita zaštita žena i dece, sindikalno organizovanje, uređenje radničkih komora, higijena radionica, organizacija posredovanja rada i osnivanje ustanova radničkih poverenika regulisano je u Jugoslaviji u

Zakonu o zaštiti radnika (1922). Ovaj zakon proteže se na sva zanatska, industrijska, trgovačka, saobraćajna i rudarska preduzeća. Pošto on ne reguliše sva pitanja radničkog odnosa, radi popunavanja njegovih praznina, doneti su zakoni koje smo pomenuli u poglavlju »Žene u privatnoj službi«. Svi ti zakoni sprovode potpunu ravnopravnost oba pola. U februaru 1937 godine donet je još Zakon o minimalnim nadnicama, koji takođe bazira na ravnopravnosti polova. Radnice su bile uvek i u svima preduzećima nagrađivane manje od muškaraca, i ovoj nepravdi učinjen je kraj novim zakonom o minimalnim nadnicama, koji stupa na snagu 14 aprila 1937 godine. Predlozi i objašnjenje Sve što smo predložili u poglavlju »Žene u privatnoj službi«, važi i za ženu radnicu u industriji i zanatu. d) KUĆNE POMOĆNICE Sadašnji položaj Radni odnosi kućnih pomoćnica nisu regulisani jedinstvenim zakonom za celu zemlju, nego postoje samo uredbe, koje važe za pojedine banovine. Ove uredbe su daleko od toga da bi se mogle smatrati za ekonomsko-socijalnu osnovu rada kućnih pomoćnica. Za sve kućne pomoćnice u celoj zemlji važi samo Zakon o osiguranju radnika za slučaj bolesti i nesrećnih slučajeva. Prirodno je da je usled nedostajanja zakonskog regulisanja radnih odnosa kućnih pomoćnica, njihov položaj veoma slab i iskoiršćavanje njihove radne snage često bez granica. Predlozi i objašnjenje Kućne pomoćnice čine veoma veliki broj naših zaposlenih žena; priroda njihovog rada je sasvim drukčija nego što je to slučaj kod industrijske radnice; njen odnos prema poslodavcu je naročite vrste i daje naročite prilike za iskorišćavanje iz svih ovih razloga potrebno je da se tačnim propisima utvrde njihova prava i dužnosti. Stoga tražimo zakonsko regulisanje nagrada, radnog vremena, nedeljnog i godišneg odmora, normi za njihovu kvalifikaciju (sobarica, kuvarica itd.), stručnog osposobljavanja i obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenostii, iznemoglosti i starosti svih kućnih pomoćnica. e) SELJAKINJE SLUŠKINJE U SELJAČKOM GAZDINSTVU POLJOPRIVREDNE RADNICE Sadašnje stanje Oko 80% stanovništva Jugoslavije bavi se poljoprivredom. Pošto postoje ogromne razlike u pogledu plodnosti zemlje, što je od velikog uticaja na

Јануар-фебруар

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

13