Ženski svet

С нролећа ваља мало и хрсшом нроменнти. Зима иште ону храну, што дај е више топлоте, а то еу топла јела н нића, зачини, брашно, варнва, маст, уље, масло, шећер и т. д. Њих треба то внше, што је зима јача, јер они ваља да надокнаде сву ону топлоту, што је тело изгубило на зими. С иролећа се ие губи толико тоилоте, иа ако би и тада нодј еднако јели као и зими, би нас јело јаче разгревало, а разгрејано тело пре оболи. С тога се с пролећа мења храна у толико, да је тек смлачена а не врела, да је ие претрпавамо мпогим зачииима, да није љута, оштра, масна, сувише мрсна и т. д. Теј и врела кава није за нролеће, а и у.ље и масло је нробитачније од свинске масти. У опште: с нролећа се ирелази нолако на лакшу и слабију храну, да нас лето не затече нри јачинамп. Зеље и сухо воће чине прелаз на сирову летину.

И за воду се ваља постарати. С пролећа набујају бунари, извори, потоци, н реке, па носе собом свакојаки мутљаг и гад, што захвате или са земл.е сперу. Така вода је онасна, а особито на врућинп. Рад’ тога би требало да свака кућа одмах с рана иролећа прицеђује пијаћу воду. Таких цедила има од сваке руке, а најпростије је оно, где се вода цеди таваном истуцана угља од дрва, што се намести иа пробушено и снуштено горње дано. Воду треба прецеђивати цело лето чак до у мрклу јесен, па и онда, кад је од себе бистра. Оштрина пролећа опасна је за бонике од груди, од плућа и дуигака. Женскиње нека се с иролећа не стежу. Ко хоће нежну кожу, нека се чува ветрова и загаситих вела. ШкроФуљави нека траже лекара. (»%>•“) Др-**

ЛЕКАРСКИ РАЗГOВOРИ.

СА НАШИМ МИЛИМ СРПКИЊАМ A.

41®НН 5 4 наша млада Српкињица научи I|ЈIИ^ већ Д а чита, иише и рачуна, кад већ да сашије маломе браци кошуљицу од српскога платна, и |у\кад уме већ да навезе деди пануче за 'Л божић онда сс брижљива мајка по'M стара да и даље изведе на нут своју девојку, те је учи кувати, учи је за кућу пазарити, остављатн за зиму краставце и патлиџан, сирављати рубље за ирање, и навикава је свима иословима, којима треба да је вична свака удавача. И заиста, много и мног.о се тражи од женскиња данас, које ваља да буду добре матере , жене и газдариг\е. Али мени се чини да ни једно знање, ни једна вепттина, ннје тако занемарена у иашим кућама, као што је забатаљенц неговање здравља , одхрањивање деце и дворење болеашка у овоме се српске кћери најмање веџбају и упућују, и ако у свакој кући треба здравља , и ако скоро у свакој кући има деце и има болеспика.

А томе су криве и школе и родитељи. Док се у школи предаје деци како је мадама ПотиФар хтела да наведе на зло прекрасног Јосифн ; докле се у школи с пајвећом педантеријом истерује знање, колико страна и оштрица има пентаконтатетраедер, дотле роднтељн читају „Катинку“ и „ГроФа од Монте-Христо u , и држе „Фрауенвелт“ и „Песгер ЛојдаД а сриске књиге о чувању здравља раширеие су само толико у народу, колико је који писацмеђу. својим прнјатсљпма распоклањао. Али ја нећу да будем као нека свекрва, те да коме што овде пребацујем. Намера је овим врстама, да иусте међу миле читалице овога листа ио који практичан миг, који ће их нотсстити на чување здравља њихова и њихових најрођенијих у кући, јер свака женска може доћи у прилику, да одхрањује децу, да двори болесника и да буде саветник и иомоћник у многом чему, тнто иде иа неговање тела човечијег. За то држим, да је задатак овога листа и с те стране порадити, да се женска

7

ЖЕНСКМ СВЕТ

8