Ženski svet

101

снике, 45 лече само женске и децу, 4 само окоболне. По најновијем попису има данас у Америци више од 2000 женскиња дипломираних доктора медицине; тамо нема више ни једне варошице без оваке докторке. У Филаделфији раде 42 докторке, међу њима је 8, која свака има преко 20.000 долара годишњег прихода, 12 имају по 10 хиљада дол. и 22 по 5.000 дол. Међу њима има славних списатељица медичких : Гђа Бовина написала је више медичких списа, које сами медички проФесори уздижу нада све. Има пи у Европи женскиња доктора медицине, али само мало. У целој Енглеској било је пре три године само 43. Тако има и у Француској, у Данској, у Шведској п у Русији. Данас раде и у Бугарској 4 Рускиње и 2 Бугарке докторке: Гђица Мирија Сиболд изучила се у Цириху и радила, је од год. 1876 до 1885 у Београду српском, а данас је у Софији; гђа Рагутенов- у Филипопољу, изучила у Берну; гђа Але ксандра Дилева у Варни, изучила у Петрограду; гђица Јелисавета Левента у Добрићу код Варне, изучила у Цириху. Гђица Верова у Видину и гђица Венкова у Рушчуку, обе Бугарке изучиле се у Петрограду, п све се хвале, како су свуда најодличније примљене од народа и од власти и свуда врло уважене; ал и раде савесно, те долазе све на лепши гласну веће уважење. Све болесне женске и матере болесне деце, благосиљају их и радују им се и свуда их раширеним рукама дочекују као спаситељице, п опажа се, да је њиховим радом и упливом у женскоме свету мање умирања деце п женскиња, па за цело ће се и другчие спла лепше подићи здравствено стање њихових општина. — Данас почињу и Туркиње да призивљу

ове докторке. У вароши Такшану у Азијт

у срцу Мухамеданаца настаниле су се 8 Рускиње докторке и отвориле су амбулаторију за женске, па врве Мухамеданке њима: а донде би пре умрле, нег' што би Доктору дошле. Нису ни овим докторкама одмах трчале, али кад су ове некима помогле, сад више немају мира ни ноћу, а плаћа им се господарски,

Прошле год. ставило је министарство у Петрограду на унпверзитет тштање:

КЕНСКИ СВЕТ.

102

е да ли су дипломе једнаке вредности, што се издају женскињама као докторима медиц. са онима, што се дају мушкима, и универзитет је одговорио, да јесу, сасвим једнаке, решењем са 19 гласова противу 3.

Докторке ове полазе и за докторе, па лече заједнице, и има, па примају б6олесне у свој стан, и лече п негују их као своје најрођеније, и овде боље прођу и пре изађу здрави, него онџ, што леже у својим кућама или на клиници. Данас има забележено случајева, да су ове докторке као жене п самим докторима и другим првим и високо намештеним мужевима својом Фином дијагнозом и вештим лечењем живот спасле. _

Докторке ове не лече само као приватне, него се сада постављају и званично п предају им под надзор и управу не само женске заводе и болнице (шпитаље) женске и дечије, него и друге. У Паризу је на позоришту Шателском постављена за надзорног доктора гђица др. Брес, а на великом народном позоришту Др. Јулија Саш. Ова је добила између 254 доктора, који су се тражили, место и на великом шишталу париском. Ове год. положиле су госпођица Аугуста Клумпке Американка и Бланка Едвард Енглеекиња у Паризу докторат медички најодличније, и узете су одмах обе за лекаре (интерне) у првој болници Париској, одличије до којег још нису женске досада могле доспети, проф прошле године постављена је гђа Др. Розина Хајкл за варошког Физика у Хелзингефору у Финландској. Велике женске болнице (шпитали) у Филаделфији, Сенеинету, Кливленду и другим варошима у Сев. Америци стоје данас под управом жена као доктора. Тога има и у Европи: Гђица Придо, кад је с одликом положила докторат у Лондону, постављена је за управитеља дечије болнице онде. Гђица Беноа, која је прошле године у Паризу за доктора проглашена, постављена је за муниципалног доктора над школама у Паризу. У Берлину управљају на поликлиници женској две докторке: Др. Францишка Тибуртијус и Др. Марија Лемус п од њих изашло је прошлога лета 1356 болесница излечених, а свега 11.130 за ово неколико година од кад та поликлиника постоји. 'Гако је и по