Ženski svet

137

јом Фапковићевом и Милком Погачићевом, — Мађари имају своје знамените педагошке писце: Терезу Карачеву, Иду Карловску и Лану Битнер. — Данас имају Немци, Французи, Енглезпи Руси много славних списатељица по струци педагошкој, кад би их све по именце ређали и све списе њихове наводили, била би пуна књига. Пред собом имам списак имена немачких списатељица више од 600; а то нису ни близу све, пату их има много, које пишу за децу сила лешше, него што се до сада писало.

У писању историје строго узете мало се женских појављивало, као да пије њихово поље, али у писању животописа иду у поред с мушким писцима, а у мемоарима и путописима превазилазе ове. Код Немаца је грофица Еуфемија Балестрем дивно описала женске крунисане главе свију народа, а Клара Глимер немачку митологију и славне жене тако, да је тешко оставити књигу из руке. Жене су славне мемоарискиње још од Маргарите од Наваре сестре краља Француског Франца ·- 1. Харита Пиркхајмер апатица у Нирнбергу описала је знаменитости оног страшног доба лепше него сви други. Сад се почињу појављивати женске и у писању

ЖЕНСКИ СВЕТ.

138

културне историје, и док им се свуда допусти да слушају ова предавања, зацело ће бити лешше написаних културних историја, него што пишу мушки. — И у путописима има жена и девојака славних списатељица код Немаца као и код Француза и Енглеза. Нашем свету ће бити најпознатији путописи Енглескиња Мие Ирбијеве и Макензијеве, тих целом српском и словенском свету познатих добротворака, које су својим и екупљеним прилозима _потпомагали и издржавали ону силну сирочад српску од пребеглих Босанаца и Херцеговаца о последњем устанку босанско-херцеговачком и које су подигле

још 1866. у Сарајеву српску школу и у

њој издржавају и данас још 50 Српкињица (спрочади). Те племените душе толике су симпатије указале према нашем мученичком народу, да су лично обишле и тако дивно описале наше крајеве у Турској, Албанији и Црној Гори, да је сласт читати. Та је књига преведена и на српски под именом: „Путовање по словенским земљама, Турској, Албанији и Црној Гори.“ — А тако исто путописе од Ане Лен, Еспераице Шварц под пменом Мелене Елис, Иде Дирингфелд не може човек да се начита,

(Наставиће се.)

ге

са

МА ЋЕМО ВАСПИТАТИ МЛАДЕ ДЕВОЈКЕ КАД СВРШЕ ВИШУ ДЕВ. КОДУ.

МА ј 1 аде девојке сврше вишу девојачку па - школу обично у 15. или у 16. години. Кад оставе школу, у којој су имале сваки дан озбиљнога посла 8—9 сати, па се врате у родитељску кућу, настаје за све родитеље озбиљно питање: „Како ћете продужити васпитање у школи започето и тек донекле изведеног Ово је питање врло озбиљно и врло важно; о њему ваља да мисле сви, којима је стало до среће али и несреће женског, шта више и читавог људског рода. Зато нека нам је слободно о том овде коју рећи.

Девојке су у школи, у којој су биле, па је у школи било реда и надзора, стекле доста, што им је за живот од неизмерне користи. Та је корпст још већа, ако суи

родитељи школи ишли на руку у њеном благодетном пословању. Девојке су у том добу и на тај начин стекле моћ над самим собом, т, ј. да саме сеобом владају; да своју вољу подвргавају закону; да су покорне, уредне и чисте: да су савесне у испуњавању дужности и да волу озбиљан и поштен рад. Провидиле су, шта је добро, лепо и узорито; упућене су више да теже за идеалним добрима, а мање да се боре п мисле, како ће доћи до уживања и земаљеског блаженства. Додуше, што су стекле од знања и умења, за неки 9—10 година, то је наравно све почетнички; па ипак су девојке у школи стекле толико наклоности за послове научне, уметничке и индустријске, да им ништа није свеједно, што се око њих збива; не држе се само старога, радо слушају паметне разговоре и