Ženski svet
Како се код нас мисли о учености женскиња, саопштава нам једна од наших дописница следујућу белешку:
10. Августа 1884. год. Београд. Код тетке сам се упознала с једним мојим ујаком, који у Паризу учи медицину. Разуме се да смо разговарали о Паризу.
Мћла — као начитана женска и заинтересована Француском књижевношћу -- разбираше о књижевним стварима. У томе приђоше на критиковање неких Француских речи, које Млла не изговараше као Паризлија. Тада ће ме ујак упитати, који сам језик изабрала да полажем, на учитељском испиту — јамачно Француски. — Не. Правилима о полагању учитељеког испита у нас није ни мнеобвезно прописано полагање испита из страног језика, — одговорим с извесном жалошћу и збуњеношћу. Криво ми беше, што нам је школовање тако слабо, да ни у томе не може да нас изједначи с људима озбиљније школованим. Ни тиме нам не дадоше већи степен сиреме, која би се морала тражити од сваке кандидаткиње подједнако“) кад би се правилима одредило, да мора владати једним језиком.
Мора бити да ми се то унутрашње осећање и на лицу видело, јер и тетка и Мила погледавши ме, обртоше разговор на то, како женскиње треба много више да учи, како за то треба да се постара и држава; како се оне неколике хиљаде напреднијих женскиња губе према мави и др. Ујак на све то одмахиваше руком. Чудно, да он има особити' поглед у томе — не даје женекињу никаквих права ни способности. — Ну, а штаг Па ето шта имамо чувених женекиња — доказ, да смо способне, Џа ти ћеш најбоље знати, шта вреде толико прослављених књижевница и уметница твоје обожајеме Француске — говораше Мћла,
— Све је то ништа, и губи се — одговори ујак, и Женскиње данас и дуго још стајаће у огромној мави онеспособљено за сваки учени рад, а најпре за медицину. Та наука није за њих; то једва и ми издржимо, јер је медицина тешка, сувопарна и дрска наука.
„Ићи болеснику (приликом практике на клиници), прати му и завијати ране, где већ труло
#) Јер то неки и без обвеве могу изучити и користити се страним јевиком. Али колико то чини према ономе, што би то требало од сваке тражити 2
ЖЕНСКИ СВЕТ.
БЕЛЕШКЕ 0 УЧЕНОСТИ ЖЕНСКИЊА.
142
месо до костију ужасно удара,и где нас 40—50 апа— драпа уђемо у загушљиву болницу и својим испарењима још већма покваримо ваздух —
није баш лак посао. Уз то по читаве ноћи штудирати дебеле књижурине. За ово треба
енага и издржљивост. А могу ли то наше нежне даме2% да што се онда мазе медицином 2
„Истина, да у тим баш болницама има милосрдних сестара — лофа ђепе, и лепих и младих, 6 њихним црним оделом врло еимпатичних — које дужност своју заиста с великим жртвама и издржљивошћу врше; — али ипак и оненису за медицину ; њу већ не би могле тако иетрајно и ес преданошћу учити.
— Боже мој, па то је одвећ строго — рећи ће с ватром Мила. — Зар ако ви људи с неком важношћу, неком суровом озбиљношћу, као с висина посматрате и парате човека и дете — а жене се на то згрожавају — не могу зар то исто и оне радити, па још с већом преданошћу 2 Воља побеђује све, што би човек могао учинити, а доказано је, да у женскиња има, више живчане Финоће и снаге (разумем издржљивост) него у вас у извесним правцима. Њихни се живци навикну и на такве ствари исто онако као ваши.
То још не можете тврдити, да је женскињу и природа одредила нижи, ужи и скромнији задатак ло умној и Физичној снази. Мозак је у њих изостао услед неусавршавања, “) а и Физична снага извесним приликама, којима се није могла развијати. Разуме се, да бии женскиње
„исто тако далеко могло дотерати у усавршавању
као и мушкиње, ако им се дозволи то. — Не тражи се овим првенство над мушкима, или да се улоге њихне промене тј. да мушки воде домазлук и чувају децу; али ни један од вас не може тврдити (јер је глупо) да је свакој жени одређен тај круг рада — и ништа више2 зар жена неће моћи и преко својих домаћих послова ићи у — — екупштину!. .. Хаха! До душе не тражимо баш толико, али дозволите, да смо и за то кандидаткиње, — исто као и ви, који проводите време у кафани, а у ређем случају и библиотеци — па ипак идете на скупштину. —
„И то ми је пало у очи, што велиш, да женскиње није за медицину поред неспособности и због тога, што је то тешко за њих. Мислиш ли,
% 0 овоме видети и „Потчињеност женскиња“ од Џ. С. Миља, нарочито главу Ш.