Ženski svet

неиознато све до времена Александра Великог. Много раније није се могло у Грчкој знати за стакло; атински посланици причаху како је на перзијском двору дивно и сјајно, те навађаху, како су онда пили из златних и стаклених пехара. И за римских времена Египћани су још дуго били највећма на гласу што се тиче Фабрикације стакла. Још и цар Аврелијан захтевао је од њих, да годишњи трибут Риму пмају давати у еспапу од стаклета. Међутим су Римљани, освојивши Мисир, познали и Фабрике стакла. Први еспан од стаклета, веле, да је дошао у Рим за време Цицерона, а и нрва Фабрика стакла за време Тиберија. Још за Плинијево доба беше стакло екупље него злато и еребро. Терао се велики раскош. Тако је Марко Сакур за време Помпеја дао један део иозоришта у Риму шареним стаклом превући. Доцније се тако красиле собе за купање н дворане за књиге. Не само тле, него п зидови су се мраморно бојадисаним стакленим плочама нревлачили. Такве су се стаклене илоче нашле и при конању у Херкулануму и Помпеји. Прозори на купатилима застирали су се мутпобелим стаклом, алн иначе ие беше нп на цезарским налатама стаклених нрозора. Тако исто не беше у оно доба ни огледала. Ових је до душе било у будоарима отмених Римљанака, али не беху од стакла. него од углачаног сребра, и то тако великих, да се човек могао цео у њима видети. У оно доба вешто су умели прави ти разно бојадисане шоље, пехаре и друге судове за пиће, са узвишеним Фигурама од истоиљеног стакла. Осим тога лопте, игру шах и т. д. У гробу Алексапдра Севера наптао се дпван суд од угасито азурне боје стаклета са узвишеним сликама од беле масе украшен. Пр еко Римљана дознали су за стакло Гали и Германи. За Плинијево доба нодигнуте су Фабрике за стакло у Галији и Шпанији. Но како ]е култура ночела да опада у првом столећу хришћанског рачунања, то је и Фабрикација стакла почела оиадати, и тек крајем 13. века иочело је нрављење и обрађпвање стакла ионово да цвета и то на талијапскоме земљишту, али на сасвим други начин, јер су и потребе настале дру-

ге. Међутим је хришћанство дало повода новој употреби стаклета. На црквене прозоре мећало се шарено стакло, да би побожност у хришћанима изазвали. Крајем 13. столећа процветала је Фабрикација стакла у Млетцима; Фабрике беху на иолуострву Мурано, недалеко од Млетака. Дуго време беху то једине Фабрике, те су радиле за целу Евроиу и тиме се Мљеци јако обогатише. С тога су онда стаклари били јако на цени; сваки ко се тим послом бавио добио је грађанско право у мљетачкој реиублици, а нлемићима је би ло допуштено, да могу узимати стаклар ске кћери, а наследницима је осигурано очинско право, јер иначе је било, да кад племић узме кћер каквога занатлије, онда потомство губи племство. Још и у 16. веку беху млетачке Фабрике стакла на гласу. Оне чине прелаз из старе вештине грађења стакла у модерну. Као нешто ново у обрађивању стакла код Мљечана беху огледала, која су овде прво иочета да се праве. До душе она иређашња о гледала од метала нису одмах изишла из моде, а II трајција су била. Но мало по мало, на су се стаклена огледала гаирила по целом свету. Млеци су и данас на најбољем гласу са својих Фабрнка. Млетачке стаклене ђинђуве и данас се сматрају у ист, Африци међу Црнцима као злато; на се унотребљују II у место новца. У Млецима беше школа за целу Европу. Одатле се раширила Фабрикација стакла на све стране, а ноглавито и најпре у Чешку. Од Млечана иаучнше Чеси и далеко дотераше. Чешка је свој лепи глас у овоме одржала п до наших дапа. Миоге стране државе отпмају се за вештаке из Чешке. Пређашњег столећа је аустријека влада (1752.) издала забрапу, да стаклари чешки ни иошто не смеју ићи на страну, иначе беху одређене велике каштиге. Али нпти је то штогод помогло нити расписане награде од 100 дуката за онога, ко влади поткаже оне, што наговарају п врбују раденике за страпе земље. Па опет не може ни једна држава да гради такво стакло као Чешка, јер је овде и материјал за то згодан. Млетачка је влада мудро урадила пгго је 1275. забранила извозитн несак.

275

ЖЕНСКИ СБЕТ.

276