Ženski svet

ИЗ ИСТОРИЈЕ СТАКЛЕТА.

Желов часопис „Aus der Natur" оноси (у св. 12. г. 1859.) врло занимљив чланак о стаклету из кога вадимо овај исторични преглед. Историја стаклета уједно је и историја човечија. У употреби стакла огледају се верно велике епохе, у које делимо историју: стари век, средњи и нови век. Стакло је пронађено у прастаро доба. и не зна се ко га је и каде иронашао. Има једна стара прича од Плинија, да су стакло случајно иронашли Фенићански трговци, Ови су једном пловили по реци Белусу и носили товар соде, која се у старо време звала нитрум, те се с тога чешће са салитром у забуни пометала. Изиђоше иутници ови једном иа обалу, да кувају себи ручак. Не имајући какватроношца (саџака), да подметну под котао, узму грумење соде и нодметну, пак наложе ватру. Подметнута сода се од ватре истоии и слије са песком у неку провидљиву масу, која кад се охладила а она се стврдла. Тако се случајно пронашло стакло. Но ова прича Плинијева само је скаска. То би било по Плинију lOOO година пре Христа, но има разлога да се верује, да је стакло далеко пре пронађено, него на 1000 год. ире Хр. Не зна се за јамачно ни којем народу имамо да захвалимо на тако важноме проналаску. Није немогуће, да су га пронашли Булканови свештеници у Теби и МемФису. Јер мисиреки свештеници беху врло вешти хемичари, а изгледа, да су Мисирци наученост од Индијанаца примили. С тога се не да на сигурно рећи, да ли су Индијанци или Мисирци стакло пронашли, али толико стоји, да су Хинези још на 2000 година пре Хр. особито вешто умели сгакло да обрађују. Они су правили од стакла огледала, звона, трубе, грожђе природно бојадисано и разне слике и прилике. А није ни чудо, што се стакло тако давно пронашло, јер се оно готови од песка, шљункасте киселине соде дакле све од ствари, које су од најстаријих времена познате и употребљаване, те се лако могло случајно да дође до проналаска стакла. У древно доба се још прављаху судови од земље и лучили се метали, те се

лако могло десити ; да се састало градиво за стакло у в.ликој ватри, те да је носгало стакло Кад се узме у обзир, како су у древно доба Фабрике за стакло биле већ у велико напредовале, то се мора узети да је стакло врло давно иронађено. Па и у библији се стакло на више места сиомиње. У Бех Хасану и Теби нашле су се слике на дрвеиим споменидима, које показују стакларе како дувају израђујући судове од стакла; а хијероглиФИ на тим сноменицима говоре, да су споменицп ти подигнути под владаоцем, који је живео још пре 3500 године пре Христова рођења. Французи дошав у околину Тебе најђоше у развалинама иреостатке од бојадисанога стакла. А каиетан Ханри нашао је куглицу од стакла, која имаше у нромеру : у, палца, ана којој у хијероглиФима беше написано име владаоца, који је живео на 1500 пре Хр. Кад су се раскопавале развалине од Ниниве нађоше се у новије доба чак и стаклена сочива. Особито Теба и МемФис беху у ста )0 доба славне са својих Фабрика за стакло. Но обично бело не бојадисано стакло беше у оно доба одвећ ретко или га и не беше. Онда још не беше градиво тако чисто, да би се могло правити бело, безбојно стакло. Онда се од стакла највише правили судови за ииће и иначе, потварали су се корали, бисер и драго камење (рубин, смарагд, саФир, хијацинт) и у ошнте правили се украси. И у томе се онда достигла таква вештина, да ни данас није да л>е детерано у томе. Плиније, Кродот и ТеоФраст говоре о статуама, стубовима, па и о обелисцима од мисирског и Фенићанског смарагда, који без еумње ништа друго не беше, него бојадисано стакло. На против о окнама на прозорима не беше у оно доба још ни спомена. Тога не беше ни у палатама Фараона и других силника старога доба. Него се ириповеда, да су Егиићани своје мртве у стакленим скрињама укопавали. Фабрикати егинатеки доиирали су у далеке крајеве света, и по источној Пруској налажаху ио старим гробовима стаклене наките, те је веома чудна ствар, да је стакло у Грчкој

273

ЖЕНСКИ СВЕТ.

274