Ženski svet

роду наш«м с ове и с оие страме леие утехе и млоге радостн. Покрај весеља, што нам је друшгво приредило својим заједпичким ручком и пријатељском гозбом имамо да забслежимо другу млого значајмију и млого милију прилику из овог састанка. На нашу скромну молбу и жељу изволело нас је отликовати својим мнлостивим иријемом Њепо Величанство краљица Наталија. Ми смо имали срећу да загледамо у опо светло лице и ону илемениту душу још 1886. год. прпликом подастирања наше потпоре на српско-бугарске рањенике; али овом приликом учинила нам се ова узвишена и светла госпођа млого краснија, млого дичпиЈа. Онај искрен и љубазан дочек, онај благи осмејак, што је иратио њено аиђеоско лице, оно живо иптересовање и расиптивање за жеиске друштвепе смерове и радове с ове и с оне стране нећемо никад заборавити, па тек онај драгоцени пољубац, којим нас је даривала при растанку та добра народна мати урезалисмо у дугау као вечиту успомену и поиелп смо га као искрен поздрав за све овостране сестре и матере наше. Имам > да забележимо још једиу лепу појаву код тамошњих Срикнња. Што ми овде тек снујемо и на чему тек покушавамо, тамо су наше сестре извеле већ на делу. Оне су у уирави својој образовале литерарни одбор, који преводи. прерађује и ствара сам чланке за друштвени лист „Домаћицу“; оне су тако рећи уредници и сарадници самог тог листа, а уредника тек у толико узимају, да удеси расиоред предмета и да води коректуру око листа. У тим литерарним седницама на велику радост оних чланица долази често и само Шено Величанство крал.ица Нггалија. Те прилике јасно казују, како се ова Висока Заштитница београдског женског друштва брижљиво стара и ради за напредак те племените и лене установе, коју је, по свима нриликама, сама 1875. године основала и за саразмерно кратко време до тако лепог напредка довела. Једио нас жалости, а то је исказала и сама Висока

Заштитница, што се подружине гасе и губе. Првих година, било их је у Србији иреко 20 подружина, а данас их је једва 15. Баш ове годиие изјавила је и ћунријска нодружпна, да престаје делати. Ти гласови могу ожалости сваку родољубиву душу, ал то ће по свој прилици све боље бити, док тамо и овамо пређу ови бујни дани, који су на обе стране тако јако заталасали страначке страсти а које доста штетно уиливпшу и на рад ових хумаиих женских задруга. По нашем мишљењу нема бољег начина, ни сигурнијег пута, да се људи и друштво зближе, спријатеље, него што су то оваки прпјатељски састанци међу женским светом. Где се жене слажу, љубе и рукују, ту се обично и људи добро живе. Ми видимо свуда по свету, да се људи групишу по иријатељеком одношају својих жена, те ако тежимо и желимо, да поведемо међу собом еношљивији, мирнији и сложнији живот, а то нам је врло нужно и потребно, морамо тражити начина, да пам се женскињс зближе, спријатеље и да оне нрво поведу међу собом лепши, сложнији и сношљивији живот, на ће онда и међу намаљудма завладати бољи напредак, А ми смаграмо, да, је томе најбољи иут, да пустимо и да још гонимо жене, да се удружују на овом хуманом и културном пољу, да се ту саме уче и навикивају на узајамно ноштовање и попуштање у општем раду за народ, па ће онда знати попуштати и у кући и у друштву. Како други о овом суде, не знамо, ал ми смо се уверили искуетвом и посматрањем, да пут женског удружења и узајамног пријатељства утпре пута оиштем дру штвеном миру п пријатељству, те отуда смо се и обрадовали позиву београдског женског друштва на овај 21. главни скуп о. г. и од срца се радујемо, што нас је срећа послужила, да смо били баш ми учесници прве пријатељске и духовне свезе ово- и оностраних Српкиња. Ми смо се отуда поносни вратили, јер смо се уверили, да ће поред онако одличних женскиња, поред онако разумних часница напредовати не само друштвена цел,

Вр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ