Ženski svet

коме су наше оностране Срнкиње посветиле свој рад 7 него смо стеклп и уверење, да ће нам поред њих и народ тамошњи

ироцветати и осигурати себи трајну и бол»у будућност, и у том увсрењу и тој желш очекујемо нов пријател»ски састанак.

ЗВЕЗДЕ.

Рвезда ме гледи с’ висине љене, У груди буди немиран плам. здава мамиш небески красе ; а све је опсен, та ја то знам. Небројно зрака пало је веће У моју душу у моју груд,

Небројно енова, небројно чезња, Живот су плели na узалуд. Та сваки живот мртвилу води, И сваки пламен оконча: гар ; Па лучо мала, велике ноћи Трептању твом да верујем зар ?!

Будимпешта.

ВЕШТАЧКО МАСЛО.

су већ многе од мојих чита'ЈЦУ/лица слушале, да се у новије доба миого нроизводи вештечко масло, на зацело би и желеле, да чују што ближе о љему, од чега се и како се прави и у чему се разликује од правога масла. У нагае пределе није још до сада долазио тај нови производ, али домаћице у Бечу и у Пешти и у целој западној Европи имају већ пуно прилике, да се ш њим упознаду. Масло је једна особита врста природне масти, а као што је познато масти су веома важан еаставак у човечјој храни. Наука је то већ давио доказала, а сва новија нспитивања још су у већој мери осветлила важност масти за развитак човечје снаге и за цео живот. Тај важан део храпе производили су до скора само земљорадпици од своје стоке, а као најврснија од евију животињских масти сматрало се од увек особито у занадиим земл>ама масло. Све масти нису једнако састављене, у једној има једнога саставка више, у другој маље и по томе су и љихова својства различна. Оне су наиме у главном смесе из три саставка, којн се у пауци зову: хтлмитин , стеарин и олејин. Што више у некој масти превлађује стеарип и налмитин, тим је она чвршћа н тврђа, а што је више олејина, у толико је маст мекша и ако га је много,

постане маст и течна. Налази ли се у смеси палмитин са олејином, а стеарина само мало, опда се таква масна смеса назив i олеомаргар.ин или, као што се сад у огпнте краће каже, маргарин. Смеса је та већ одавпа била кемичарима позната; она се добија увек при грађењу сапуна из масти, али се дуго није знало, да она наличи у многом на масло. Масна ова смеса маргарин стекла је после велико значење као главна сировина за произвођење вештачкога масла. Повод томе врло је занимљив. Као што већ поменусмо, у занадним европским земљама трошило се од увек мпого масла. Потреба та расла је сваком годииом, а тамошњи сточари нису могли или нису знали да подмирују ту иовећаиу потребу. Да је производња масла недовољпа, осећало се све више и више. Уз то је и висока цеиа масла сметала општем уиотребљавању, а и та околност, што је лако изложено кварењу. Нико мањи него бистар дух негда силног Француског цара Наиолеона Ш. обратио је своју пажњу на те ствари. Он се баш спремао на рат са Немачком и међу осталим морила га је и та сумња, да ли ће француски сточари моћи за време рата целу војску да снабдевају са иотребним маслом. Дошао је на мисао, да, би то врло

Од М. Петровића.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4.