Ženski svet

За домаћице.

Зарад здравља.

Разно.

ску). Увоз књига и других књижевних нроизвода из страних држава у Угарску износио је г. 1888. нешто преко 3 милијона Форината (Доста је учитељица). Ошптинска власт у Паризу издала је нозив на родитеље са ономеном, да не посвећују своје кћери учитељском сталежу. На 54 упражњених учитељских места пријавило се 6441 комиетенткиња, које су све биле иотнуно сиремне за учитељско звање.

Машина за крнљење. Ми емо у првом бро ју нашег листа од о. год. јавили, да је један Американац пронашао једну машину за крпљење и ноправљање рубл>а: кошуља, чарапа и т. д., и казали смо, наравно но страним јавним из ворима, да су те машине уведене као облигатна учила за све школе у Енглеској и Америци; даље, да се те машине могу добити у Бечу ио 2 Фор и навелисмо у доцнијем броју и Фирму, гдс се могу набавити.Ми смо набавили истумашинузаовд. срн вишу девојач. школу и кошта нас овако иоједнице с поштарином 2 хор. 54 н. Учитељица рада на овој школи гђица Милева Симићева проучила је оиис, што је уз ту машину дошао, ирогледала је машину и пробала је њоме да ради. То исто је чинио и овашњи машини ста г. Јосиф Шиндлер. Обоје се слажу у том, да ова машина није удешена за тканине, њоме се могу само занлитати (штонФОвати) једино пле тене ствари као: чарапе, јегерове кошу.ље и подобно. Ова машина замењује само оне досадање обичне калуие дрвене и стаклене, који се до сад за оваке ствари употребљавали од наших домаћица, само, што се овим машинама оно можс чешће и једначије да изведе, него на до садањим калупима, али брже никако. Машина се састоји из просте повеће дрвене шко.љке или као неки одсек од неке дрвене лонте, па на оној равној стани има челичне зупце за који се конци уздуж иреко руие прикон кад се машина иод иодарани отвор подметне и онда се руком преко оних конаца нромаљају други у преко, док се рупа не испуни. Нама се чини да је то и скуио и излишпо за наше куће и тако не иреноручијемо да се купују, јер ми тај исти задатак можемо вршити млого јеФТиније.

(Кад деца пуше ) 0 томе су чињена опа жања у Енглеској са 38 дечака, који су од нрилике две године већ пушили. Нађено је, да су 27 од истих заостали у растењу, а код 32 мо гао се приметити неправилан рад срца, ослабело варење и кашаљ. Утубите то родитељи !

(Увоз и извоз одела у Угарској). Овамо спадају мушко и женско одело, бело рубл>е, све врсте шешира, ципеле и чизме, рукавице и готова ћурчијска роба Од тих ствари износио је: године увоз извоз више увоза 1887 34,793.000 9,417.000 25 376 000 ®op. 1888 26,411.000 7,682.000 18,729.000 Ф ор. Највећи је био увоз код цииела и штиФлетна, код готове ћурчијске робе, мушких и женских хаљина и код рукавица. Увоз отиада скоро искључиво на Аустрију, али и највећи део извоза иде у Аустрију, а само г / 5 У балканске земље. Ово је лепа иоука за нашу моду. (Наше шиваће машине). У целој Угарској нема ни једне Фабрике шиваћих машина Све се доносе овамо са стране. Године 1888. унето је тих машина у Угарску за 1,300.000 Форината. (Еолико потроши Угарска на галантеријску робу), инштрументе, сатове, предмете од злата и сребра, драго камење и т. д. Године 1888. унето je од те робе у Угарску за 26,625.000 Фор., увоз је дакле ирелазио извоз за 22,647.000 Фор. Врло је знатан био увоз сатова, а тако исто златних и сребрних предмета. Драгог камења унето је у вредности иреко 2 и по милијуна Форината. Увоз сунцобрана, кишобрана и лепеза износио је око 1 милијон Форината а извоз само 142.000 Фор. Увоз сиграчака износио је 1,487.000 Фор., а извоз је био са свим незнатан. Скоро сва та роба долазила је из Аустрије, и то поглавито из Беча. Гђица Иваиа Кобилца Словенкиња изучила је сликарску вештину у Бечу и Монакову и иошто су њене слике биле примл>ене и иохваљене у Бечу, Прагу, Берлину, Монакову и другим немачким варошима, одлучила се она, да изнесе своје слике и у свом родном месту Љубљани, а сад је изложила исте и у југословен ској академији у Загребу и стручњаци хвале, да су јој радови похвални.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5.