Ženski svet

Р А ЗНО.

хтеде исисати мастило, и повукла је толико, да је и крв навукла Тим начином се надошла крв отрује, рука букне и за 24 сата умре иста си ротица, поред све брзе лекарске помоћи. Исто је тако прошло и једно дете, које је лизало мастило. Један дечко од својих једанаест година, у околини Кенигсберга, направио је у књизи мрљу од масила. Брзо ухвати књигу и олиже ону мрљу са језиком. Неколико минута после овог учињеног дела ; отекне детету сво лицо и језик тако, да је морао кући отићи и лекарску помоћ тражити. Лекар га је прегледао и рекао, да му се сва крв отровала услед мале ранице на врху језика, која је произишла усљед отровног мастила. Након грозних болова сирото дете je платило својим животом. Не ваља јести неопрано воће. Воће не треба јести никад нељуштено или добро неопрано, јер прашина која се на воћу налази ; узрок је многом и наглом ширењу туберкулозних бацила. Ово је констатовао Др. Ав. Т. у Бечу ; који је испитивао разне узроке туберкулози, иа је најзад дошао и на ту мисао, да испита ирах са воћа и дошао је до траженог резултата. Он је опрао грожђе у чистој води, ту воду убризгивао је у организам два морска прасета и ободва су од туберкулозе угинула. Овај онит му је био јасан доказ ; да прашина ; која се створи од разних отпадака и трулежа а за тим се на воће нахвата, јесте такође једно отровно средство за ширење туберкулозних бацила. На основу овога, треба дакле бити пажљив при употреби воћа. Нарочито на децу треба иазити и забранити им ; да једу непрано или неољуштено воће. „Дом

Нова срп. добротворка. Имамо да забележимо још једно светло име међу именима срп ских добротвора Гђа Драга Зараћка из Вел. Кикинде, супруга покојног Мише Зарића бившег в.-кикиндскогучитеља ; сставилаје своју кућу у вредности од 8000 ф. на цели српског забавишта у В. Кикинди, а остало имање ; које је стекла са својим покојним мужем и које износи 15 —20.000 ф. ; наменулаје већи део такође на просветне и до

бортворне цели свога места.Тетка-Драга ; тако је сви зову, чинила је и иначе доста добра ; помагала јеобилно своју родбину, јер није имала до срца порода, а сад је у последњој вољи својој расположила, како чујемо, овако са евојим имањем и дошла тако у ред наших првих добротвора. Но ми јој желимо ; да још дуго поживи и да својом живом руком и даље брише сузе сиротињи. Изложба у Темигавару, коју је отворио 7. јула о. г. кр. уг. министар Барош, има знатан број предмета на углед ; што су израдиле руке Српкиња из В. Кикинде, В. Бечкерека, Меленаца и т. д. Бадава, не може да буде данас ни свет ске ; ни провинцијалне изложбе а да се не из носе на углед дивне израде наших Српкиња. Мзложба женских рукотворина Српкиња у Нов. Саду од 1884. г. изнела је први пут у величанственом облику тај дар наших Срнкиња ; те сад га траже и диве му се сви изображени народи. Гђица Цана К. Ђорђевићсва дворска госпођица краљице Наталије написала је књижицу под насловом: „ Права истина о ирогонству КраљицеННаталији,е и , где је изнела цео ток те несрећне a®epe. Књига је ; како чујемо ; забрањена од власти. Кљегиња Милена подвргла се ирогалог месеца операцији у Хајдлбергу (у Немачкој) и сретно је прошла. Књегиња се опоравља. Одликовање. Пољска академија наука у Кракову именовала је за свога активнога члана нашег уваженог књпжевника г. Стојана НоваковиŁа на место упокојеног словеначког књижевника Фрање Миклошића. Осим тога изабрало га је прошлог месепа за почасног члана и „јелинско филолошко друштво у Цариграду. Такође и Братослав Јатић чувени слависта и проФесор на бечком свеучилишту, по крви Хрват ; одликован је за свој 30. годишњи књижевни рад од краљевског Намесништва орденом св. Саве I. реда. Над гробом нокојног архимандрита и историка Јована Рајића подигао је игуман Мирон Ђорђевнћ приликом овогодишње славе у манастиру Ковиљу леп сноменик са сходним натгшсом. Красно и похвално од пречасног госп. Мирона !

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

123