Ženski svet

Бр. 38. Председник ставља до знања да је на задругу стигао „позив“ из Руме, у коме стоји да тамошње девојке Срнкиње приређују забаву у славу 40.-годишњице Змаја Јована Јовановића, а у корист црногорских сирочади која се у Србију одселише ; -- те је она послала у име задруге десет Форината добровољна прилога. Издатак се овај одобрава и бладајник се упућује да ову своту у издатак стави. Бр. 39. Председник јавља да моле за милостињу: Ника Станојевић Гигин, Аце Ћириловог деца/ — ида је Кати Летићевој издала 5 Фор. за погребне трошкове сина јој. Издатак се од 5 Фор одобрава; Ники Станојевићу даје се 3. Фор. деци Аце Ћириловог 2 Фор. и благајник се упућује да овај издатак у књигу стави. Тајник напомиње, да за сутрашњу главну скуиштину треба у име одбора да иоднесе извештај У том извештају држи ; да скупштини до знања стави: I. да је управни одбор држао 7 седница и даје у њима свршио 40 предмета; 11. „0 срнском забавишту и ; Ш. 0 новим члановима. IV. Поздрав брзојавни о нрослави Змајевој којује КимФалудијево друштво припремило; У. 0 испитима женског ручног рада; VI. 0 прилогу за „српско забавиште"; VII. 0 одевању сироте школ. деце; VHI. 0 прегледаним рачунима; IX. Забава. X, Одступање часништва и одбора. Наиоменути, да су сви закл>учци извршени, и сви записници нотписани. Једногласно се овај извештај усваја.

ЧИТУЉА.

Мина Звекић-Ноповић честита супруга протођакона темишварског г. Ђорђа Звекића, ваљана Српкиња, ревна пратилица нашекњижевностипре минула је 13. јун. о. г. у Темишвару тек у 26 години живота и сахрањена уз опште саучешће српског и страног грађанства тамошњег. Лака јој била црна земља! Јелена Миловановића мати катихете новосадске срп. вел. гимназије г. Младена Миловановића и скоро упокојене учитељице овдашње Марије Миловановића преминула је 22. јула о. г. у својој 59. години живота. Ово беше права паћеница ; око дугог боловања свога супруга и ђакона иовесадског који ј.е боловао 26 година, па ипак није клонула и извела је децу своју на добар пут. Лака јој црна земља била! Ђорђе Кондороши адвокат и бивпш посла ник земаљског сабора за варош Нови .Сад, реван

читалац нашег листа, преминуо је у својој 71. г. 8. (20. јула о. г. у кругу своје многобројне и отличне иородице. Лака му црна земља била! f Мата Иоштић. У четвртак дана 4. јулија 1891. год. умро је у Сомбору иосле дужег боловања пензионовани чиновник Мата Поштић у 70. години живота, после дуже болести. Он је рођ. 12. јула 1821. год. у Брестовцу у Банату. Отац му је био у том месту отличан свештеник. Мата је био даровит дечак, зато га је отац нослао да се учи. У Карловци свршио је 6 гим. разреда, ФилозоФију у Сегедину а права У Ђуру и Пожуну. По жељи родитељској прешао је ио томе у богословпју, но ту га затече буна. Он стуни одмах у добровољце и толико се жарко заузимао за народне ствари, да га je главни одбор у Карловцима дана 7.јулија 1848. год. произвео за секретара војеног стана код Алибунара, и придао га Петру Бобалићу подпуковнику, а уједно га је подигао у чин иочасног штабс капетана. -- После буне буде неко време секретар комесаров за торонталску област; а по томе је премештен за експедитора у Сомбор код врховног диштриктског комесаријата. Овде му се није дуго свидило и он оде у Србију за гимназијског проФесора. Не дуго и прилика му се укаже и он ностане станарски натарош, гдејебгод. пробавио. Са своје народносие боје морао напустити Стапар те отсели у Кикинду. Брзо је народ у оним крајевима познао Иоштић.а, те га жељаше изабрати у Мокрину за бележника, где је одиста већ био привремени бележник. Али се у то доба десили избори иосланика и Мата Поштић изгуби квалиФикацију код солгабировата, за кандидацију. Отуд дође у Сомбор ; где га је лични му пријатељ и рођак ; тадањи прота Бранковић ; а са дањи срп. патријарх својски потиомагао и настојавао са пријатељима ; дадобије званије ; које и получи. По себи се разуме ; да је такав поштен човек само сиротовати морао. Али норед свега тога ; свако га је поштовао и радо с њим бавио ; јер он је био жива кроника за многе наше народне ствари. Памтење је имао врло јако и живо је знао приповедати. Оставио је лепу породицу, три сина и једну кћер. Дочекао је да му се два сина ожене и кћи уда. Сахрањен је уз топло саучешће грађанства на св. успенском сомб. гробљу. Нека му је лака црна земља и вечан спомен!

Вр. 8 ЖЕНСКИ СВЕТ

127