Ženski svet

јева Србије; нарочито хвали и узноси рукогворине женске, које се нас највшпе и тичу, те ћемо да изнесемо овде његов суд о женској народној п школској радиности. „Сад иођимо, вели, из једне у другу одају, које су широм отворене те вас саме својим красним излозима себи привлаче да чисто и не осећате нако из једне леише у другу краснију ступате дивећи се толикој вештини разних производа кућевне рндиносги из округа врањског. Н>рочиго ме је дирнула рукотворииа кЕерн једног овчпрп са руком извезеним словима: „Живео краљ Алекспндар I. аоиос СрбијеА . На њезиној маленој и нростој работи свачије очи морају за часак застати, да вам срце радосно затрепери. Није могуће набрајати оне силне ручне радозе и красан вез што је у тим одајама изложен, али морам нарочито напоменути радилицу вредну Стану Томиб из Дубравице, која је у том одељењу изложила више својих радова, што су као неки цветићи посејани у размаку међу оним маогим свиленим нлатном у разним бојама, те се у најленшем шаренилу иреливају. Уз њу се одликоваше нарочито ученице I. ужичке раденичке школе красним везом и ручним шавом. За тим је из окр. крушевачког изложено много платна за кућевну нотребу, лепих свилених тканица и читаво комађе ткива од свилеза кројење женских хаљина. Нарочито је Леика Дссионовиб из Крушевца изложила свилу коју сама у разним бојама бојадише. Ту је изложен и један диван простирач (тених) израђен од са мог иерја, које се светли и прелива да је сва ком мило у њега иогледати. За тим долазе као завршни накит овог одељења многобројнс разне тканине као: шарени ћилимови, простирачи. завесе, јастуци, чаршави за столозе, читава комађа тканина за хаљине и т. д., израђено све у окр врањском, алн као имитација пиротске тканине у оеој врстн народне израде. Ту сам видео још много лепих плетених чарапа из Ушице и Бруса, као и цела одела нар. ношње гато се носи у Могитаннци близу Врање. За овим. долазе трн одаје, иуне разних женских ручннх радова оделења аодружине врањске и женског београдског другитва. Ту су изложени почетни радови школе напуштене деце у Београду, које су ови сиротани израђивали у својој 4 до 6 години живота. Све те три одат окићене су богатом галеријом слика ФотограФа М. Јоваиовића из Београда. У тим су одајама још изложени неки музичкн инструменти, вежтачки исрађено цвеће од самих пера гушчпјих као разне израде београдске радничке школе. Као најсавременији нредставници ткачке индустрије у Србији суделовали су на овој занат лијској изложби својим Филијалима: ткачка школа у Лесковцу и ткачка школа у Ужици. Обе оне беху смештсне у нарочитој згради. Пођимо

прво оделењу лесковачке ткачке и предионичке школе, у којој девојке са иреслицама и сновачкама кудел>у израђују. Ту вам је изложено седам разбоја, од којих два разбоја ткају обично платно од нредива што се овде преслицама напрело. То се платно кроји за војничке шаторе и разне беле одеће за војску. Четири велика разбоја и.зрађују сваки другу мустру разнобојних вунених ткива за мушке и женске хаљине. Какви су то колоси послени можете мислити, кад на једком само разбоју има 24 ните. Један разбој израђује врло фино платно за женске хаљине. На свима тима разбојима раде ђаци ове школе, али по некад нред њима седи сам уиравитељ Алојзије Ј. Шкарка, те на очи нашенајживље ради на појединим тим стројевима тумачећи техничку разлику између једног или другог система. Управител. је врло млзд, окретан човек, говори срнски, а носи се као и сви ђацн ове школе, који се као лабудови беле у свомс као снег белом оделу, нокројеном од кудељног платна, што је откано њиховим рукама у истој школи. И капа им је на глави од белог платна, кроја кад што су широке руске капе, а на свакој етоји црно извезена почетна слова: Г Б. Т. Ш. (које значи да су ђаци ткачке школе). То је уједно њихова званична униФорма, јер је та школа државна установа, на коју држава све троши, а она једино и само за срнску државу ради. Ова ткачка школа са предионицом стална је у Лесковцу, где по казивању г. управитеља раде 72 девојке са преслицама, а 84 жене прсрађују кучину Ту стално раде 16 големих разбоја, разне конствукције, а ирема навади иосла наручено је још толико разбоја, да се у ову ®aбрику сместе. Има 20 жена које кувају и топе пређу, а још толико људи, који разне теже послове овде обављају Недељно се исплаћује до 600 динара. Ова радионица има свог сталиог столара за оправку разбоја и иреслица, који станују у тој радионици. Буџет ове радионице за 1892. г. опредељен је на 48.000 динара. Но министарство народне привреде ради сада на томе, да се овај завод тако устроји, како би могао подмиривати сам све иотребе државне По мишлшњу стручног управитеља г. Шкарке, та би радионица морала имати најмање 250 разбоја, те да може израдити најмање 300.000 ме тара платна, која количина у овај мах редовно треба мицистарству војеном. Сад пођимо у друго оделење, где је емештена Филијала ужичке ткачке гаколе, која постоји од две године дана и која је мања по она прва Ова је због удаљености и незгодног иута мање справа и стројева амо донела него лесковачка ткачка школа, која је одавде само 2 1 / 2 часа жељезничког воза удаљена, иа лако, брзо и јеФтино све што хоће може донети. Ова филијала ради са дви ручна разбоја, од којих на једном израђује џепне махраме и по две упо-

130

ЖЕНСКИ СВЕТ Вр. 9