Ženski svet

редо на Једарод, jep му je ширина ткива један метар, а на другом ее разбоју ткају пешкири са разним врло лепим шарама. Та су оба разбоја са свим једиоставне и просте конструкције, да без пола муке на њима може радити свака проета ткаља, те су као такви врло подесни за већипу ткачких занатлнја, који своје пословепо старом начину израђују. Уз ове разбоје изло жени су још једна преслица за предиво лана и један чекрк за мотање или сукање цевака. У тој Филијали изложено је доста готових џепних махрама, које се продају по 4 динара. туце на јагму, чаршава, салвета и убруса разних, везеног и нростог илатна у вредности 1500 динара, што је све махом расиачано и одмах разнешено, да који посетиоци изложбе доцније дођу неће имати шта видети од израђених ствари. Ту је изложено и неколико мустара врло лепих платна за одело и завесе, као и нетпто израђене свиле, што је све у тој школи ужичкој рађено. По оценн стручњака цена је производима ове ткачке школе тако умерена да може издр жати конкуренцију страних Фабриката ове врсте. Учитељ је ове школе Јосиф Чех, а његов застуиник млад, одугаевљен Србин г. Чед. М. Јоксимоваћ, који ми је све иоказивао, свуда нровађао и као ирави стручњак у овоме послу на свако питањс јасно и разговетно одговарао. По њему раде у школи ужичкој (осим ђака као ученика) редовно 22 девојке и друго нужно особље. Буџет је овом заводу за 1892. 20.000 динара. У школи раде стално десет разбоја, са осталим потребним ткачким стројевима. Разбоје за ову школу израђује Јеремија Митровић, столар из Ужица, као и све остале алате за ову радионицу, у којој се ткају сваколика ланена и памучна ткива. Иста школа добија чауре из ратарске економске школе у Краљеву из којих сама свилу израђује. За цело време докле изложба траје, обе ове школе са свима стројевима раде сваког радног дана од 8 часова ире до 6 часова послс подне, да би иосетиоци могли уживати у гледању како

се израђује и постаје све оно, што им је од ткива овде нзложено. Овде је на месту да одамо хвалу и славу човеку, који је ирви не само покренуо мисао како да се у Србији оснују ткачке школе за стручно дал>е обраЗовање будућнх мајстора и раденика ове врсте индустрије сриске, него је исти неуморно и вредно прибирао разне тканине из свију крајева Србије, да га по томе његовом раду с правом назнвају творцем текстилне индустрије ерпске. Тај се родољуб зове Стеван Р. ЛоиовиЛ , који је као проФесор велике школс на томе исиитивању и прибирању тканина годинама радио и кад је доцнпје поетао мннистар народне привреде, он је одпочео да ради на практичном извађању те своје ио цео народ у Србији тако кориене замисли. Он је први нослао на страну неколико жеиских и мушких нитомаца државних да у најнапреднијим школама у туђини изучавају ткачку индустрију, за коју нарочито Србија тако иовољне услове има, на кад су се исти натраг вратили, он их је за раднике и учитеље у првим ткачким школама у Србији постављао. Нека је дакле благодарним споменом и хвалом од срца изречено дично нме првог сретног иочетника на пољу најважније гране народне ироизводње, која је и на овој изложби тако силно на видик избила. Живео Стеван Р. llouoeiifi! Прелетајући погледом преко целе изложбе, која је од најмањег до највећег предмета чисто срнска творевина, највише нам очи запињу и застају на радовима домаће, просте и вештачке индустрије наше браће и сеетара из четири округа новоослобођене Србије. Они су на овој изложби евојој мајци Србији образ осветлали, јер све што је њино. то је обилато, красно, узорно, да се на њих угледати могу многа места и крајеви у срцу Шумадије. Евала вам пред читавим српством мукотрпна, богобојно-побожна, у раду неуморна, у штедњи несравњена, у животу умерена, ду-рагано истрајна мила браћо моја ! А. Л—А

УПЛИВ ВИШЕ ДЕВОЈАЧКЕ ШКОЛЕ НА ВАСПИТАЊЕ.

АлЈХлЛЛ!) Лл лЛ\Л новије доба иочеше наглашавати, како треба да се више девојачке школе споје са трговачко-занатлијским или тако званим стручним школама. Али ова жеља противнаје оригиналној цељи виших девојачких школа, иротивна је оиом задатку, који више дев. школе имају, да из*) Чланак овај написада је пок. учитељица срп. више девојачке школе у Панчеву Дар. Бугарска. Посде смрти њене уручила је родбина исти управи те хиколе и ова га је у свом овогодишњем извештају тптампала. Ми га у знак

врше. Задатак тај је: „да се у тим школама створи прилика, да се женски члановм натиег друштва за свој племенити и узвишени позив у духу дагташњег времена достојно васпитати могу‘С Виша девојачка школа ие тежи за тим, да својим нитомицама пружи множину иапомена на ову честиту духпу прештампавамо и пружамо уједно пршгаке нашој пубдици, да еазна мисли једие образоване женскиње о овом важном питању. Уредн.

fip- 9 - ЖЕНСКИ СВЕТ.

131