Ženski svet

чају има другог лишћа ооим чајева, наетави Љубица, најбоље ћете урадити, ако лишће расквасите, на на сгаклу раширите и онда гледиге, како изгледа. Ту ваља, да богме, знати, како чајев лист изгледа. Збил.а, го снођо, молим вас за тај чајник. Госпођа Савка јој дода чајник, ЈБубица извади нажљиво једаи лист из истога и рашири га на тањиру, на настави : Као што знате, лишће ово расте на чајном дрвцету (Thea chinensis), коме је порекло у Асаму, британској источно-индијској провинцији на Доњој Брахмапутри; вековима већ негује се оно пшром целе Кине, у Јапану, а од некога времена и на другим местима, као што сам већ спо менула. Лист је овај, као што видиге дугуљает, на рубовима иа ситпо изрецкан као тестера, 6 —lo cm. дуг са једним главним живцем и више нобочних живаца, који одилазе од главиога готово иод правим кутом. Док је још свеж, дебео је, крут као кожа, тамно зелен. Сасма младо лишће има оздо свион облачић. Кад не изгледа лист овако, онда ]е јаено, да је мешавина. То је још н помози боже, рећи ће Савка, али шта ћемо, ако су додали већ некуванога чаја? То je већ геже, одговори Љубица, ту )е тежак хемијски задатак, да се определи садржина коФејина, и то већ могу само они решити, који се искључиво тиме занимају т. ј. хемичари, за то се и ваља у сумњивим случајевима на њих обратити. Баш кад смо у разговору, ја бих волела знати, да ли се чај почео пре код пас трошити него каФа? запита Душица. Па каФа пре, упадне у реч Милоје. Да богме, прихваги ЈБубица. Истина, у Кини, Татарској и Перзији трошно се чај од вајкада; али у Европи се расирострло циће чаја тек у осамнаестом веку Први нут су га препели трговци у Русију мислим 1638. год., 1660. г. нренвт је у трговииу у Холапдпју, а 1680. г. у Енглеску. Од то доба се већ трговином раз пашао и распростирао све већма и већма. Дакле ирви чај дошао је у Евроиу преко Русије, рекне као за се Милан. Берујге, иримети (Јтаноје, то му и

јесте ирави нут за Европу, само док се догради сибирска жељезница. Без сумње, рекне ЈБубица, и ако не сав, али велики део удариће онда иутем преко Русије, а то иеје маленкост, кад узмете да сама Кина шаље морем годишње на тридесет милијона килограма чаја што у Европу, што у друге делове света! Ш та, тридесет милијона килограмаЛ узвикнуше неки зачућено Да, да, трпдесет милијона, рећи ће Љу бица, сама Кина и то морем, а шта још караванама за Руеију! У то уђе на врата доктор Јова, Пе тријин муж, који се беше толико задржао. Поздрави се, приђе Петргпи, нешто јој рече на ухо и седе извињујући се, што се у редакцији задржао преко очекивања дуго. Заиста, Јово, рећи ће Петрија, штета што неси био ту, занимљиво беше вече. Толико сам се са слашћу наслушала; често сам помишљала на твоја приповедања са предавања твојих. Реч је била о чају Па дајте и мени .једну шољу, рећи ће шаљиво Јова, кад је већ о њему реч. ваљда не ће шкодити. Збиља, да ли је чај пробитачпо пити, или ваља држати меру, као и код каФе, запита Анђелија. Чај дејствује, рећи ће ЈБубица, исто тако као и каФа, то ће најбоље господип доктор иосведочити и разјаснити моћи. а нешто је у главном блажији од каФе. Истина је, ирихвати доктор; дејство чаја је са свим једиако дејству каФе : ми шљење буде живахније и лакше, човек се расани и боље се осећа. Наравно, гнто се сна тиче, ту неје код свију људи једнако, то је иидивидуално. Тако је исто и код каФе, упадне у реч Душица; мени је све једно или пила чај или кафу, ]а увек добро спавам. Е па да богме, рекие доктор; код не ких онет настуни иеко узнемирење, дрхта вица, превртање у кревету и умор. Ја не знам ваша разлагања, рећи ће Милан; али ја, кад назебем, иопијем моју шољицу ча]а, изнојим се људски, на ми јо онда сутра даи добро. Беруј, рећи ће доктор, ту ти је нај

20

ЖЕНОКИ СВЕТ. Бр. 2