Ženski svet

мање иомогао чај већјету дејствотоплевоце. Да богме, примети ЈБубица, шта, више чај је ту мање од користи него обичан чај од лииова или зовина цвета. Свакојако, надовеже уозбиљено доктор, јер, ако нема ватре и запаљења каквога, онда је узрујаност, коју чај произвађа, ако не шкодљива, али бар непотребна Драги докторе, рећи ће Станоје, гледећи на сат, ти си се рашћеретао, јер си доцкан дошао, али време би било, да се иде кући, јер је већ пола један. Сви се зачудише. Збиља, вече нам је тако брзо прошло, да ни приметили несмо, рећи ће Милоје, па ми дозволите, да, у част женскима, ио-

здравим нашег младог научењака, rociioђицу Љубицу, изражава јући своје дивљење темељитосш и свестраности, којом она влада у својој струци. Честитајући њој, у души ми се рађа слика будућности, у којој ће жеиа моћи добитн исто образовање, које и мушки, а да ће га она умети корисно употребити, сведок је и наша млада научењакиња. Живела! Живела! одговорише сви у глас и стадоше се дизати иза триезе. Лаку ноћ! .. . Хвала! .. . Добро епавање! . . . То су уживања! . . . То је за ; бава!. . . То је вече !. .. Добру ноћ! .. . Те су се речи могле чути из великога жагора, који је при онраштању насгупио.

НАШЕ ОГЛЕДАЛО.

(Наставак.)

I.

.Ја сам родољуб! 1 ,Ја сам Српкиња !“ то су одиста похвални изрази Ал зар не би добро било, да видимо, не грешимо ли ми што иротив тога? Треба! С тог раз лога изнагаам ево само ouo, што сам у току дееет година чуо и видео. Овим бих желео само једно постићи, а то је, да свак озбиљно размисли, да ли у овом огледглу не види што од свога, иа ако види да збаци то са себе. Прелазим на еаму сгвар. Нуштам ирво наше женскиње да се огледају, за тим ћу нашу госиоду, да не бих на жао учинио поштованим Српкињама.

Пре три године, добротом једне моје нријателшце, дошло ми је до руку писмо једие Српкиње, Koje је нисала нријате.љици својој. Писмо је нисапо српски са немачким речима уилетано, иа и то неправилно немачки. Из тога писма вадим само ово: „Либе Марија! Хтела сам ти одавна ппсати, абер разнп арбајти ниеу ми дали цајта. Ја ти се либе швестер провађам сер гут! У среду смо аусФуровали са хер кадетом, вајст, ер ист со херциг! итд. Писмо завршује овако:

Пише: Јов. З. Медурић.

„ГГо овоме нисму можеш већ виДети, колико сам у немачкомјезику нанредоВала. Само да хоће либер хергот дати, да те иберашујем са немачким иисмом, ал бнда ти баш нећу више српски писВтМ и . И ко ово прочита, може да рбче: ба то је га једпа! Ја вас иодсећам на онога настира из св. писма, који 99 комада оваца оставио за љубав оне једне изгуб.љене. И ми морамо бпти таки настири, јер кад би једну ио једну овчицу губили. Бога ми, брзо би проиало наше не баш велико стадо. Но пођимо даље „Знаге, рећи ће српска мајка, морам са дететом немачки да говорим, без тога се неможе ступити у „отмено“ друштво. А томе је све мој муж крив, штО није хтеб дете у клос/гер дати. На носледњој забави мал’ у земљу пропала нисам, кад ме је каиетап Шнајдер унитао: Гнедиге! чудим се, да ваша Ј оснођица ћерка иезна немачкиЧ И заисга, све се употребН да научи језик стран. Иа да видите већ је ночела и немачке „класикере“ да чита, врло лахкО учи, чудо јеразборита! И заиста зНаде већ много израза, по којима се види, да је на путу напредовања. „Ајнемовати, гаеи. штолц, елегант, гемитлих, сис, сер гут,

Вг. 2 ЖЕНСКИ СВЕТ.

21