Ženski svet

се вратих- ето. . , . умрије. . . . ја већ четири дана не окусих хране а још живим ја . . .“ Толстој излети, да донесе хране и новаца за ту биједницу; но кад се врати, нађе и њу мртву. Ово је уздрмало срце великог тог филозоФа и он разда све своје онима,

који страдају он, тај велики генијекому се данас сав евијет чуди. „Ја богат, млад и лијеп уживам свијет, док други страдају и умиру од глада! То није право! То одселе не ће бити“ ! Ето овакове мислиположишетемељ читавом каенијемживоту генијалногтогчовјека...

Јелица Беловић - Бернадзиковска.*)

ПРЕПОРОД.

Ох, ружни свете ииак си леп! Змај.

Змај.

Опет ми је живот мио, Као што је негда био, Кад сам срећан, к’о невино чедо Све у свету само лепо глед’о. Моје мисли више нису нујне, Већ полетне, шаролике, бујне; Мог живота млади дани Са очаЈем нису отровани. Шоиенхауер за ме данас је без чари И светла му ума сви велики дари

Осек 8./IV. 1897.

Сада волем росу и мирисно цвеће, Гаравушу милу, што крај њега шеће. Ох, кад гледнем њене очи црне, Сва ми душа од милина трне; Па тек онај осмех! што ми вели: Жићу се весели !... Па сад волем живот опет; не ћу неба Нека неба, ком’ га треба! И на земљи нађох ја анђела права, Каквог нема ни сред неба плава.

Гавра В. Гојковић.

НЕКОЈЕ МИСЛИ О ЖЕНСКИЊУ.

На тибингаком универзитету говорио је проФ. др. Кох, у своме приетупном предавању о питању женском, из кога доносимо ова занимљива места: „Женско питање, питање о уделу женске на културном раду и питање о њеном праву, то је једно од најзнаменитијих морално друштвених питања у садашњем времену. То питање је млого старије но што је његово јавно расправљање. Још код Јелина, старих Римљана, у средњем веку било је питања, али покрета как вог, у тежњи за еманципацијом, није било пре 19 века; то је управо чедо Француске револуције, па сад се истиче у свима културним државама не само као женско питање, него унраво као мушко питање, или боље рећи друштвено питање. Само на темељу Хришћанства је могући здрав женски покрет, јер је жену тек Хришћанство избавило из недостојног положаја старог века, па за то је и велика погрешка, што се то у расправљању тога

*) Поштована наша сарадница позната је са својнх радова у хрватским педагошким и другим листовима.

питања не узима у обзир. Кад загледамо у иеторију жене код народа пре Христа, или садашњих Нехришћана, видећемо, да је учесник рада; а право јој се upoстире према вољи иојединог човека или читавог мушког народа; али Хришћанство учи да свака душа је од једнаке вредности. Нови, Божјим духом препорођени човек j'e једино мерило, и нема разлике у умно-моралном достојанству. Тиме истина још није потчињеност женскиња престала, јер Хришћанство не захтева да je у јавном животу жена равна мужу; а тако исто важи и оно : да женскеуцркви ћуте. Али је женској Хришћанство одредило врло знамениту улогу у браку. У области милосних дела j'e жена равна са мушкима, и тиме је задобила моралну независност. Тиме је Хришћанство начело женске еманципацвје довело, да се ово истакне, али је питање друштвене организације остало отворено. Један нретеранорадикални правац би хтео да извојује, да

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.