Ženski svet

се женској признају иста права у браку и у јавном животу као и мушкима, али нри том превиђа, да је природа сама дала неједнаке полове, и да је тиме условљена подела рада. Мање захтевају умерењаци либерално-конзервативног оравца; и они ишту равноиравеост мушких и женских; са правом изборним учешће женских у политичном животу, али хоће то у оквиру постојећег другнтвеног реда да постигну. Покрај тих захтева има још, који ишту, да се женској даде да може заузети индустријално-друштвени положај, а пре свега да се иусти, да се академски образује. Питање, у колико је женска за то, и за извршење дотичних позива способна, није још решено; појединих знаменитих радова женских било је од увек, али тиме још није осведочена способност њина у онште. Ту долази у обзир и физична снага, па се мора према гоме казати, да су женске нросечно мање cuoсобне за учење од мушких. По мишљењу говорника се начелно може изрећи, да није у интересу женских, да се ваучни пути тако широм отворе, и да се женске школују ради припреме за научан пут, па ма признали да су нужни женски лекари, код нас из других, а на истоку из верских обзира“. Књижевник Ј о hn R u s k i n (читај Pecкин) писао je такођер у тој ствари, и његове мисли о томе које се у млогоме разликују од ових напред наведених, састоје се у сљедећем: Писао је о томе какав положај треба женскиња у друштву да заузме, и како је треба васпитањем приправити за то. Његов идеал у томе није ни „земља обећана“ Феминиета, нити назори оних, који би хтели да се то све врати у оно старо време, него је он са својим начелима одприлике у среди. Он вели, да девојка треба да је сретна и да се сија од среће, као цвет који је украс баште. Најгоре и последње што се за један народ може казати то је, кад не може својим младим девојкама да пружи добро расположење и забаве, него их чини жалоснима и да им је дуго време. Врло је то велика разлика, има ли човек да образује карактер младића или девојке, друг-

чије мора поступити код једног а другчије код другог. Природу младића можемо по нашим назорима управљати у развијању, можемо је истесати као камен, ковати као гвожђе, али јрј облик не можемо дати по нашој вољи, облик расте и развија се као цвет, који облик и боју већ собом доноси. Цвет можемо сломити, па тако учинити да свене, и да му лишће опадне, али га не можемо другчијег учинити, но што му је природа одредила. Подајте женској слободе и прилике, да своју лепоту развије, јер у њеној лепоти лежи јој пола њене снаге. Али да за право буде лепа, мора девојка бити сретна, за то немојте ускос ‘ићи њеном срцу нити окивајте њене осећаје. Нека набави сва она знања, која ће је оспо собити, да разуме и да може унапређивати радњу мушких у друштву и свету. Али она не треба да учи баш само ради знања, него да се помоћу зеања може душевзо развити. Наука није циљ женској, али ће наука развити њену интелигенцију и учврстити њену моћ раеуђивања. Што се самих студија тиче, то треба васпитање девојке да је подједпако са васпитањем мушкараца, а свакојако ваља избегавати нолуобразовање, као велико зло, које се даје у садашњем времену при васпитавању девојака. Тиме, што жена зна, па ма да је то како мало, може она своме мужу од помоћи бити; а тиме што у полу знаде, или рђаво зна, може га само наједити. Васпитање младе девојке нека буде озбиљно и дубоко. Би васпитавате ваше ћери као да ће бити намештене у излогу као лутке, па онда се тужите, што су тако површне. Подајте им сва она првенства што њиној браћи дајете, гледајте да им разбудите вољу за врлинама, које се у њима исто тако налазе као и код њине браће; учите их да су снага и честитост станац камен, на коме живот човечији мора ночивати. Басгштањем, које би се uo овим начелима давало, имала би жена својим моралним развитком и високим ступњем свога разума врло велику власт, не само у своме домаћем кругу, већ у целој СФери, у којој се она креће. Рескин не ће да је жена независна, да није безусловео изравњена

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5.