Ženski svet

се ретко пази, јесте то, да се. не изноеи своја ћуд и расположење, него да се прими расположај оних са којима смо у друштву. Ако си рђаво расположен или си тужан, немој ићи у друштво да се јадаш. Ако видиш да си напрасит, да у својој несмотрености употребљујеш сувише оштре изразе у разговору према претпостављенима, према себи равнима, или према мањима од себе, онда гледај ма како да се од тога одвикнеш, и да се навикнеш на умереност у говору, и на пријатан облик. Чим ирви пут пренаглиш, а ти ућути и причекај док се стишаш. Гледај да изразом на лицу толико овладаш, да ти ово не издаје твоју унутрашњост. То је велика добит. Ништа не може младића тако брзо увалити у рђаво друштво, као кад је несмелица и кад нема поверења у себи самом. Ако он већ унапред мисли, да се у ком друштву не ће допасти, онда ће му се то зацело тамо и случити. Али кад у себи има чврсте воље, да се прикаже у друштву у погоднот светлостн, ондаће зацело и успети. Колико имаде људи од средњих споеобности и врло маленогзнања, па опет далеко дотерају само стога,што се уздају у себе, што су нодузетни и енергични, што се не плаше тешкоћа. Ако су и неколико пута промашили мету, они се опет скупе па из нова почну. Али ја сам видио и таких људи, који су видећи како несмелица рђаво иролази, пали у другу крајноет, па постали безобразни. Али то је опет опасанпут, кога се треба клонити. Добро васпитанчовек држи се средњегпута.

Немој учити иознавати људе из књига, него из живота. Не примај готове системе, него их крој по своме искуству и посматрању. Мспитуј слабодги људске, њихове страсти и ћуди, који њихов разум од десет иута девет иута варају Ити ћеш онда видити, да људе можеш задобити пре малим, но великим стварима. Усљед тога ћеш и ситне ствари уважавати, кад се с њима тако млого може постцћи. Гиме ћеш за ираво познати свет. А свет је така земља, коју још нико није упознао из описивања Мора је човек сам пропутовати, да је упозна. Човечја ирирода је свугде једвака. Али њени унливи су васпитањем тако измењени, да се мора са свију страна разгледати, ако хоћемо, да ју уиознамо Човек се саетоји из многих разноврсеих састојака, тако, да треба млого времена и брижљивости, док те еастојке разлучимо, Сви ми имамо памети, воље, страсти и прохтева ; али разноврсне околности и свезе образују од њих најразноврсније карактере, ио којима се људи једно од другог распознају. Јасео обележени карактери, који уиадају у очи, могу се ласно распознати и без млогог искуства у свету. Али они непрпметни и постепени прелази од врлине пороку, од разума будалаштиои, од снаге слабости (јер из тога су карактери састављени) то није тако лако распознати, за то треба имати млогог искуства, оштрог ноематрања и пажње. (Наставиће се.)

ВАЈ.

С францеског од Mme Amable Tastu.

Ој животе, свете и време бескрајно, Ви ништаве сени и худе обмане, Што клонете најзад у неповрат клету • Хоће л’ судба кадгод вратит’ оне дане, Кад вам руке беху пуне милодара, Обећања пуна, дивоте и чара, Кад погледи пуни милине вам бише? Никад никад више!

Т. Бечеј.

Неопазно чезну чари црне ноћи, У сузама мојим гасне светлост дана; Аој данче бели, аој ноћи црна, Прамалеће дивно и јесени рана, Је ли све то ништа што ја гледам, Боже? Срце моје јоште болом куцат’ може, И груд моја од сад тугом ће да дише, Ал радошћу лепом, никад, никад више!

Д. Неранџић-Брашованова.

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.