Ženski svet

женскиња у учитељску школу, а одмах за тим и отварање виших девојачких школа. И у Србији постоји већ давно Виша Женска Школа, али од године 1894 отворен је тамо и виши завод за васнитање девојака, који стоји под заштитом краљице Наталије, и који је тако удешен, да не само да потпуно замењује оне институте у великим престолницама, него сво]им пи томицама даје више образовање и васпитање, како би постале образоване, скромне, вреднеи ваљане домаћице и добре Српкиње. Намера нам ie, да овај Завод, у колико се то даје из програма учинити, овде прикажемо. Кад разгледамо, на што се све обраћа пажња, онда видимо, да се поглавито пази на хришћапско морално и на домаће васпитање, на образовање карактера и друштвено опхође. Не мања важност се полаже и на чување народних обичаја и осећаја. Уз српеки језик изучава се потнуно Францески и немачки језик. А* осим осталих знања, која су потребна, негују се и лепе вештине; као: свирање на кла виру, певање, цртање, лено писање и играње. Уче се корисни женски ручни радови, а нарочита се пажња обраћа на шивење и кројење рубља и хаљина. Даље се питомице веџбају у домаћем газдин ству, практично и теоретично у домаћим пословима, кућевној економији и књиговодству. Упућује се у домаћем лекарству и у неговању здравља. Уоравитељка завода је гђца Љубица СладојевиНева, уз коју делају још четири проФесора и потребан број стручно образованих лица. За конверзацију на Француском и немачком језику држе се странкиње у заводу, а управница и економка такођер говоре са ученицама Француски и немачки. Обим наставног плана је однрилике

онакав као што је то и у вишим женсКим школама, само се н. пр. домаће газдинство предаје на немачком језику, а поуке из естетике дају се на Францеском језику. Програм за женски ручни рад и музику је млого опширнији и обим му је млого већи него у другим женским заводима. Разреда има свега пет, а ученице из три виша разреда дежурне су једна по једна у кухињи и то за све време кувања. Истога дана су оне и редари за разреде и цео завод. Пансионаткиње (које у заводу станују, и добивају храну и све) плаћају годишње 960 дин (420 Фор.) Школска година отпочиње 1. августа, а свршава се концем јуна идуће године, те тако велики одмор траје месец дана, кад и пансионаткиње могу ићи кући (али не морају.) У први разред се примају девојчице од 10—14 година. За употребу намештаја, нрибора за обедовање, клавира, шиваћих машина, школских књига, нлаћају све ученице без разлике при упису 100 дин. (око 40 ф.) једаппут за свагда. Храна је у заводу здрава, снажна и укусна. За доручак добијају ученице каву с млеком; уlO „ сати и у 4 сата после подне ужину ; за ручак 3 јела: супу, говеђину са сосом и поврће с месом, Четвртком и недељом даје се тесто а уторником печење. За вечеру даје се два јела. Ово су најглавније ствари што ваља о овом заводу знати, и које смо ми из програма извадили. По свему се дакле види, да је овај завод удешен по обрасцу горњих завода; могу се све оне науке, језици и вештине научити, као и уторњим заводима, само овај завод има това себе, да прво гледа да питомицу утврди у својем, па онда у туђем.

ПРАВА СРЕЋА.

Славуј а малог слушај, У пољу гледни цвет, И ти ћеш рећи душо; Зар није сретан свет? Ал’ то ни једно селе Не годи срну мом; . Земун 1895.

Праву сам срећу гледо У црном оку твом. За тебе душо живим За тебе живим ја; Из твог ми ока црног Живота сунце еја.

Александар Каракашевић - Сремац.

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

119