Ženski svet

4 па ЖЕНСКИ

Ал оставимо и то на страну, па запитајмо се, можемо ли ми, овако слаби, расејани и сваким даном оскуднији, боље "и сигурније путеве наћи и створити за извоз оваке робе и зараде, кад су на томе баш и разбили своју лађу предшаственици и зачетници тамошње творнице, који су од нас јаче капиталисте и положајем и моћи много снажнији елеменат Ми и у то здраво сумњамо и исповедамо, да зебемо за крајцаром, која ће нам се можда, са родољубива заноса откинути од уста, а која би нам могла послужити у данашње тешке дане на много прече и пробитачније смерове.

Да идемо даље.

И кад би се и остварила та зачеђена мисао вишехваљене в бечкеречке задруге, нема сигурности, де бину најближој будућности остала та радионица у српским рукама, а најмање у рукама Српкиња, јер така подузећа, која се на акцијама дижу, изложена су јако промени господара својих особито ако радња добро пође, Не може нико стати на пут акцијонару, да своју акцију не прода коме хоће, а ве може се забранити ни коме ће сопственик оставити иди поклонити своју тековину. Како ми Срби у овим крајевима нагло опадамо бројно и материјално, неће бити велико изненађење, ако велимо, да би ово подузеће, ако би му добро пошло, изгубило за 10, а највише 20 година, српски типи српско господарство; а ако би му рђаво

пошло, оно би по себи пропало па се и.

тако изгубило и однело у понор многу српеку крајцару, која би у зле дане и године много боље и корисније послужила народу, него у овом подузећу.

Кад све то средимо онда се види, да је ова задруга у начелу противна оваком подузећу и да не може да прихвати ту мисао, да се тамо или у другом ком крају овостраног народа нашег подижу творнице или радионице на акцијска подузећа, јер ће они баш сасушити изворе оваке народне привреде и поништиће чистоту народних особина на тој привредној грани његовој.

По нашем мњењу много би корисније било и по наш народ и по овостране за-

Аркадије Варађанин,

секретар.

СВЕТ. Бр. 1.

друге, кад би се створиле народу прилике, где би могао своје радове на сигурно про. дати или сместити до продаје; а за то би ваљало да се подитву у сваком већем месту базари и музеји, који би растуривали у стран и наш свет ове рукотворине, а нека се остави самом народу, да се такмичи у том послу, или нека му се помогне малим школицама за то, па кадсеон осигура са извесном заслугом у том, уса-

вршиваће се и дотериваће се и сам према,

потреби и тражбини.

'Т'им поводом могле би се склапати и раденичке задруге међу простим светом нашим по селима и варошима из женског друштва, а добротворне би им задруге давале припомоћи у новцу и упутства у раду. Тај начин могао би се лако остварити, а донео би сигурне пробитке и задругама п раделицама, као што је, слично томе, и београдско женско друштво учинило својом раделичком школом и својим базаром знатно пспомаже потребне раделице п збира лепе заслуге својим базаром својој друштвеној благајници.

Према свему овом потписана задруга сматра, да није потребно, да одговара појединце на свих шест питања, што су у цењеном позиву истакнута, јер кад се у начелу не слаже с тежњом славне вел. бечкеречке задруге у овом питању, по себи се разуме, да ни на она друга питања не може рефлектовати. Али поред свег тога вољна је, да изашље на заједнички договор свога секретара г. Аркадија Варађанина, да и лично измења мисли с осталим изасланицима и изасланицама тог првог заједничког састанка наших овостраних добротворних задруга Српкиња, шат и отуда поникне друга која приступачнија мисао за бољитак и напредак овостраног нам милог Српства, коме смо и ми своје силе посветили.

У го име примите, Драге Сестре, наш

срдачан поздрав и будите уверени, да.

ценимо и штујемо ваше родољубље, и да ваш леп рад симпатично прате и искрене Вам сестре Новосаткиње. | Из седнице одбора Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња држане 29. новембра (11. дец.) 1897. Јулка Радовановић, начелница.