Ženski svet
"подизању
Бр.:1.
повереницу, која би упутила сељанке, да се пријаве женској задрузи, кад донесу своје радове у варош, да им иста буде на руци при продаји. Одборнице задружне имале би тако прилике, да се боље упознају са њиховим радовима, да их прегледају и упозоре радиље на мане и погрешке њихова рада и да их поуче, како ће исте што бољен што лепше израђивати.
Ово је моје немеродавно мишљење о народне радиности у нашим крајевима и уверена сам, да ће ми се многа Орпкиња промисливши о томе придружити и увидети, да би се тим на: чином самом народу много више помогло, него подизањем творнице.“
Као што се види, заталасало се већ јавно мнење у овом питању и почињу да избијају мисли, које одобравају и мисли, које се противе идеји в. бечкеречке задруге. Шта пак о том суде саме задруге Српкиња, које су у првој линији позвате, да узму у своје руке истакнуту мисао, не можемо још рећи, јер ове нису имале још времена да се изјасне; али Новосадска Задруга узела је већ ствар у претрес и донела је једнодушан закључак, да се у начелу не слаже са идејом за подизање оваких творница у кругу нашега овостранога народа и пропратиле су своје мњење разлозима, које су доставиле в. бечкеречкој Задруги Српкиња у оваком допису:
Бр. 52. — 1891.
Славној Добротворној Задрузи Српниња
9 В. Бечкереку. Цењени допис предхваљене задруге од 27. октобра о. г. Бр -—--+ 1997. дао
је повода и потписаној задрузи, да пажљиво проучи питања, која су у овом родољубивом смеру истакнута, а којим се иде за тим, да се уписаним акцијама набави једна повећа свота, па том да се подигне школа односно радионица за ткање мислимо беза и ћилимова у народном духу, па да сетако сједне стране очува и усаврши традицијонална тековина народне вештине и укуса, а с друге стране, да се осигура народу стална материјална корист, која би га дизала у страном свету морално, а на дому материјално.
Заиста родољубиви племенит смер; и кад
ЖЕНСКИ СВЕТ. МЕ
-
би у том назрели и најмање наде на успех, ми би га прихватили и потпомогли свим жаром свога одушевљења, кога гајимо према _ интересима народним; али. наш разум и зрео практички поглед каже нам, да тај пут и начин не води истакнутој метп; шта више, тај пут одвео би народне интересе на пруд застоја те би се ту скрјала и потлачила сва народна тековина и прешла би у руке грамзавих гусара, који су стварањем сад пропале творнице и спремали народу нашем црн комад у торбу.
Наше је уверење да творнице у опште не дижу народни углед у ширем простору, и још мање га материјално снаже. Творнице помажу само ужи круг друштва, или њихове акцијонаре,- а народ, у ширем смислу, убијају Физично и материјално, Данас се у В. Бечкереку и- његовој најближој околини, уверени смо, издржавају стотинама српских породица од своје зараде, од ткања платна и ћилимова; а кад би тај посао прихватила творница, увукла би сву ту зараду у свој рејон, и ове би породице издахнуле са оскудице привредне.
Може се рећи, да би у накнаду за то добила стотинама других српских руку лепе зараде; ал ко је имао прилике да види чемеран живот тих творничких раденика, тај ће се ратосиљати и помисли, да тим путем отвара свом народу извор за зараду.
Но да оставимо на страну ту бојазан, да ће нам творница материјално штетити народ, па да узмемо у расуђење моралну страну, која се у предхваљеном позиву те славне вел. бечкеречке задруге тако снажно истиче и тврди,.да ће се тим путем не само очувати него још више и боље усавршити тип народне особине у оваким рукотворинама; ми баш у то највише сумњамо.
Кад та народна тековина пређе у руке стручне и технички усавршене, она ће заиста отићи на виши степен савршенства свога, али ће уједно престати бити народна умотворина, јер кад народ буде лишен повода за даљи рад на том пољу, престаће даље и мислити и радити у том правцу, и та, данас тако хваљена, рукотворина спашће е крила народна п пренеће се у творнице, а тамо ће, за кратко
време, изгубити тип па и име своје. ба